,,Kako bi prišao modernom subjektu, naviklom na nerazumno apsolutizovanu vlast prirodnog razuma, stoičku naviklost i na okol sumnje i crčni cinizam vladajući i na psihologiji, oksfordski i kembridžki profesor Luis, ujedno pisac romana i hroničar Tolkinovog sveta, jezikom pletenice, jasnim, sažetim, duhovitim, ponekad mračnim i ironičnim, uronjen u paradoks, ali i trepet života i smrti, Luis izvanredno iskazuje suštinu događaja tokom kojeg jedna ljudska ličnost postaje ličnost u dijalogu sa Bogom, ma kakav ishod bio. „Paklena prepiska“ je, u tom smislu, više od značaja; kao i svaka velika književnost – ona jedino ne može biti od osrednjeg značaja.“