ŠTETNOST PREBRAČNIH ODNOSA

Svako živo biće na planeti čezne za ljubavlju. Ljubav je jedna od osnovnih potreba svakog čoveka, nevezano za životnu dob i stepen religioznosti. „Ljubav je uvek ličnosna. ’Svesna ljubav, veli vladika Nikolaj, ’odnosi se na svesnu ličnost. Ne na princip ili ideju ili ma kakvu bezličnu tvorevinu, nego na ličnost’“^[1]
Kao što kaže vladika, jedina istinska, prava i celishodna ljubav jeste ljubav prema drugima ljudima, a ne prema životinjama, biljkama, raznim nematerijalnim i neživim stvarima kao i onim apstraktnim (rad, sport, čitanje knjiga, kocka itd). Jedino se ljubavlju prema ljudima dolazi do punine, što je i logično, jer je naš tvorac Bog budući da je i sam ličnost, kao vrhunac svoje ljubavi stvorio čoveka, a čovek je stvoren po obličju Božjem, što znači da i on ima potrebu da gaji ljubav prema ličnošću.

Predbračni odnosi, uključujući i veze, su sastavni i neizostavni deo današnje moderne civilizacije na globalnu planu. One danas karakterišu i prate ulazak u viši stepen socijalizacije i socioemotivnog razvoja kod adolescenata, i uglavnom se kod većine mladih pojavljuju izmedju 14-te i 19-te god. života. Stupanje u mladalačke veze se danas smatra standardom i poželjnim od strane društva, a takodje i roditelji svoju decu neretko stimulišu i ohrabruju da utonu u takav oblik povezanosti sa drugim osobama. Međutim, da li je takav pristup ispravan?

ZABRINJAVAJUĆI PODACI

Nekoliko studija^[2]5 koje je sprovela American Psychological Association nad mladima, ukazuje da su raskidi sa partnerima vodeći uzrok depresije kod mladih i broj 1 pokretač samoubistva. Studije pokazuju da je čak 28% mladih iskusilo raskid sa partnerom u zadnjih 4 meseca. Jedna studija pokazuje da je kod 40% slučajeva kliničke depresije razlog bio raskid sa partnerom.

Oxford ima jedan od najvećih procenata samoubistava među svim univerzitetima sveta. Baš prošle nedelje se ubio jedan student pošto je raskinuo sa svojom devojkom. Pozvao ju je da izađe da bi joj nešto rekao, a kad se pojavila, on se bacio pod kamion koji odvozi đubre.^[3]6

Takodje se došlo do podatka da osim što ovakav tip traume dovodi do problema sa spavanjem, opsesivnih misli, problema sa zavisnošću, dovode do biohemihskih reakcija sličnim kod onih ljudi koji se skidaju sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Jedna učesnica istraživanja izražava zabrinutost koliko je ova tema potcenjena u javnosti i koliko se nezainteresovano pristupa ovom problemu. Današnje društvo smatra da su ovakvi dogadjaji neminovni i da bi svaka osoba trebala da pristupa takvim vezama i odnosima pri tom očekujući da će znati kako izboriti se sa negativnim posledicama.

Statistika pokazuje da prosečni muškarac i žena prolaze kroz šest ozbiljnih odnosa, pre nego što se s nekim venčaju. To takođe znači da se bar šest puta rastaju pre nego što se konačno obavežu. Prolaze kroz ozbiljne, ponekad nepodnošljive patnje najmanje šest puta pre nego što se skrase.

Niko na to ne obraća pažnju ali efekat gubitka nekog ko nam je značajan u životu nikako nije nevažan..

Uporedo sa seksualnom revolucijom imamo i proporcionalan porast raspada brakova. „Predbračno eksperimentisanje nije dovelo do srećnih i stabilnijih brakova. U Velikoj Britaniji se broj razvoda u periodu 1961-1990. poveća šest puta“.^[4]7

Postoje brojni primeri ljudi koji mogu da posvedoče svojim ličnim iskustvom boravka u predbračnim vezama njihovu destruktivnu prirodu. Neki od njih su i naši saradnici: „Te iste veze u koje ulazite će vas učiniti duplo, ako ne i troduplo slabijim nego što ste bili pre nego što ste ušli u njih. Bog je za svakog od nas pripremio ženu i čeka da se oboje karakterno izgradimo kako bi bili zajedno. Zamisli kakvu preljubu činimo i prema Bogu i prema toj ženi kad stupamo slobodno u vezu sa nekim drugim osobama!“ (Stefan Gorenjak: „Gorky podcast 002“).

Teša Tešanović: „Seksualnom revolucijom došlo je do velikog polarizovanja u međuljudskim odnosima. S jedne krajnosti imamo ljude koji su besomučno ulazili i izlazili u predbračne veze, sa druge strane dosta ljudi je postalo usamljeno. To govori da čovek nije stvoren za eksperimentisanje sa partnerima i česte promene, jer većina njih se ne snalaze u tome“

Jedan blizak prijatelj koji je takođe želeo da podeli svoje iskustvo: „Sve veze u kojima sam učestvovao učinile su me danas slabijom osobom. Emotivno sam ostao istrošen, ispražnjen, nesposoban da procenim koja je prava osoba za mene. Svaka veza koja ne vodi prema braku je prokleta. “

BLUD – PRAVO IME ZA VEZU

Blud znači lutanje (bludeti = lutati), u duhovnom smislu. Zastranjivanje od ispravnog puta, onog jedinog puta koji je Bog namenio za svakog od nas. Bludom se ne označavaju samo bračne preljube i masturbacija već i stupanje u predbračne odnose. „Namera bludničenja je sebično zadovoljstvo, čime se polnost svodi na strasti; a strasti su oružja kojima djavo pokorava odstupnika od Božijeg zakona. Bludničenje isključuje sve osim trenutne naslade: ne misli se ni o Bogu, ni o duši“.^[5]2 „Suština svakog bluda je u ubijanju života“: kako onih koji bludniče, tako i njihovog potomstva (prezervativima, abortusima, svim onim što sprečava radjanja). Zato su bludnici svagda malodušni i slabovoljni“.^[6]3

Vidimo ovde da često predbračni odnosi uključuju abortuse i čedomorstvo. Vladika kaže: „Kao što brak predstavlja Hristovo jedinstvo sa Crkvom, kao što je simbolično Bog prikazan kao ženik u Svetom Pismu, a njegov pobožni narod nevestom, tako preljuba i blud simboliziraju satanizam, izneveru Ljubavi Božje, raskid jedinstva sa Bogom…“

Nasuprot tome imamo održavanje čednosti. Čednost – celomudrije (onaj koji je sačuvao čednost, sav je mudar, celosno mudar, i to Premudrošću Božjom). Srpski narod je vekovima živeo i mislio Hristom i Njegovim Evanđeljem, a to je Evanđelje čednosti i čistote. Srbi su znali da se jedino čednošću biva čedo Božije, a da je obraz važniji od zemaljskog života. Za čistotu se živelo i mučenički stradalo! Sveti Nikolaj veli: „Srpski dom postao je pravi manastir, sa jednim dodatkom osveštane bračne veze radi množenja naroda Božjega…“^[7]4

PRAVNI ASPEKAT

U 2. Mojsijevoj 22; 16-17 piše: “Ako neko prevari devojku koja nije zaručena i legne s njom, neka joj da svadbenu cenu i neka je uzme za ženu. Ako njen otac odbije da mu je da, neka da novca kolika je svadbena cena za devojku.”

U Zakonopravilu Svetog Save stoji: 65.Onaj ko sa nevinom devojkom udje u polni odnos, i to sa njenim pristankom, а roditelji ne znaju, i kad se za to delo sazna, ukoliko, naravno, hoće da je uzme za ženu, a pristanu i roditelji,brak se sklopi. Ukoliko otac ili majka ne pristane, ako je onaj koji je razdevičio devojku bogat, da devojci da 72 zlatnika. Ukoliko pak siromašan bude – onda da bude bijen, ošišan i proteran iz države.

U kanonu Leke Dukađinija stoji:“Nevjenčana žena nema nikakvo pravo u muževljevoj kući. Muža, koji se oženi nevenčanom ženi (dovede je u svoju kuću),kanon kažnjava ovim kaznama:

a) spaljuje mu se kuća i zemlja mu ostaje pusta;

b) proteruje se iz mesta i ne može gaziti svoju zemlju dok ne udalji nevenčanu ženu;“

Vidimo da se ovi zakonici dosta strogo odnose prema predbračnim odnosima, pogotovo gledajući iz perspektive 21. veka. Da li su ovi zakoni opravdani? Da li se oni odnose isključivo na odredjeni vremenske i etničke okvire?

Kako bi bolje shvatili ove zakone vezano za predbračne odnose i razumeli poreklo patrijarhalnog sistema, moramo se vratiti korenima ovih principa koje vode porekla iz Judaizma. U Judaizmu, kao matici monoteizma, muž je u porodici predstavljao gospodara ili Baal-a. On je bio vlasnik svoje žene i dece. Dakle, ukoliko bi odredjeni muškarac želeo da isprosi i oženi devojku, on bi morao da ode kod njenog oca i da zatraži od nje dozvolu za ženidbu, a ukoliko otac pristane, on zatim daje otkup za nju, i time pravno prebacuje vlasništvo sa njenog oca na njega (1. Samuilo 18; 17-29). Budući da devojka predstavlja imovinu svoga oca, njeno otuđivanje, oštećenje, bi jednako bila kao i sa bilo kojim drugom nepokretnom imovinom u vlasništvu oca kao što su kola, lične stvari, odeća, telefon, ali ne trebamo napominjati da se ovde radi o nečemu mnogo, mnogo vrednijem. Vidimo da se taj princip i običaj kupovine mlade zadržao i danas. Kako vidimo čak se 27 vekova nakon donošenja Mojsijevog zakona baštinio taj princip da muškarac ne može bez dozvole njenog oca, da oženi niti stupi u bliži kontakt sa devojkom. Vrlo je važno spomenuti da devojke nisu smele niti šetati kroz ulicu sa bilo kojim muškarcem koji im nije bio brat ili otac, a kamoli stupiti u bilo kakvu romantičnu vezu ili seks, i to govorimo o periodu sve do početka 20. veka. Danas se i mnogi sećaju priča njihovih prabaki po selima i varošima, kao ukoliko devojka ne donese jelek (prsluk) kući, mora se udati za tog muškarca kod koga se ono nalazi.

Ali zašto se ne predbračne odnose gleda tako strogo, zašto se oni momentalno prekidaju venčanjem i brakom po ovoj tradiciji?

Razlog toga je u tome što roditelji ćerke ulažu tokom njenog odrastanja sve moguće napore da izgrade njenu celokupnu ličnost i ne bi bilo pravedno prema njima ukoliko bi se nepoznata osoba pojavila i odjednom uticavši preko njenih emocija, izmenila njeno duhovno ustrojstvo i sistem vrednosti koje je naporno gradjeno tokom života od strane njenih roditelja.

NAŠA OMLADINA U PREDBRAČNIM ODNOSIMA

Nažalost, nivo srpske moralnosti počeo je da opada još pre Drugog svetskog rata, kada su se mnogi okrenuli Evropi, ’Beloj demoniji’, tražeći u njoj nove obrasce ponašanja i življenja. Broj pobačaja je porastao, razvoda braka bilo je sve više, a narodna duša je trpela pritisak od svakojakih izroda, koji su propagirali novi ’seksualni moral’ i na delu ga sprovodili – prvo u okviru svojih partijskih ćelija, a zatim u partizansko-komunističkim jedinicama u tzv. ’narodno-oslobodilačkom ratu.^[8]8

U našem prestonom gradu od svoje 14. do 18. godine mladi često imaju veze sa po nekoliko desetina osoba suprotnog pola. Ove i ovakve veze između mladih plod su nezasitive potrebe da se voli i bude volje, potrebe na koju ne može odgovoriti ni obezbođena porodica, ni obezboženo društvo: pa ipak, duša mnogo strada od bludničenja, rastrojava se i propada neumitno, ako se ne otkrije svetlost Hristova.^[9]9

Današnji mladi ljudi se plaše obavezivanja, a suština je u tome da ljubav jeste obavezivanje i mnogo više od toga… Mladi ljudi i ne samo oni, proučavaju i upražnjavaju jedan obogaljeni eros koji više nije u stanju da uzleti, i koji ne obuhvata čežnju za večnošću i slutnju čovekove povezanosti sa bićem… Oni imaju ’veze’, a ne ljubavi. Ljubav nagoveštava nešto prekrasno, uzbudivo, pozitivno… Veza je siva, bezoblična, nagoveštava neki projekat, nema utvrđeni sadržaj i ogledna je. Na vezi se radi, dok se ljubav brine sama o sebi.^[10]10

Čak i roditelji, obezboženi i rascrkvenjeni, svojoj deci daju tzv. ’slobode’ u seksualnom ponašanju, često ih, svesno ili nesvesno, razvraćajući. Pri tome misle da im čine dobro. Od malih nogu majke i očevi svojoj dečici postavljaju pitanja tipa ’Imaš li devojku/momka?’ ili ’jesi li se zaljubila?’.

Kad odrastu (a to nažalost biva već u 12. ili 13. godini), puštaju ih da žive kako hoće i rade šta hoće: čak se i raduju kad vide da im sin ili kći imaju nekog s kim se ’zabavljaju’ ili ’idu’…

Iz iskustva opisanih u knjizi ’Iza zatvorenih vrata’ vidi se da mladi (naročito devojke) svoje prve vanbračne odnose doživljavaju kao nasilje, uz strah i opiranje. Duša se boji prestupa, ne želi ga. Jedna devojka pričaka je o svojoj odvratnosti prema mladiću koga je volela i koji ju je, u ime toga prisiljavao na blud.^[11]11

U SAD prema podacima iz 1982, 10 miliona devojaka izgubilo je čednost u predbračnim vezama između 15 i 19 godine. Kad se u brak uđe, porodica je nestabilna, jer bračnici, znajući jedino za čula, ne znaju za ljubav.^[12]12

Upravo je to ono što se danas događa. Do trenutka kada se dvoje ljudi venčaju, postoji to latentno klupko predbračnog seksa koje vreba…^[13]13

Više ne iznenađuje da veze, koje bi trebale da predstavljaju najveću radost u čovekovom životu, danas obično bivaju najveći izbor bola i agonije. Moje iskustvo govori da je najvažniji razlog zbog koga su današnje veze tako krhke je nesposobnost da se izgradi konflikt između potrebe da se bude voljen i činjenja svega što je moguće da bi se izbeglo vezivanje.^[14]14

Naša generacia istovremeno je najviše opterećena seksom, ali istovremeno i najusamljenija u celoj istoriji. Ako je seks situacija u kojoj će dva ljudska bića biti bliža nego što će ikada biti sa bilo kim, zbog čega ne dolazi do emocionalne bliskosti?^[15]15

BRAK – JEDINO PRAVO REŠENJE

Stupiti u brak znači okućiti se, povećati domaćinstvo za jedno čeljade više za rad, za prirast djece“ („Kanon Leke Dukađinija“ – O braku, str. 22.)

Na osnovu ovoga vidimo da je glavni motiv braka stvaranje ambijenta za razvoj dobrih ljudi. Brak predstavlja zajednicu muškarca, žene i Boga čiji je glavni cilj permanentni rad na usavršavanju svakog člana porodice kako bi se pospešili uslovi za stvaranje dobrih ljudi i doprinelo stvaranju skladnog i harmoničnog društva i nacije. Brak ne treba biti sebičan i okrenut isključivo na prosperitetu porodice već je potrebno služiti većoj svrsi i doprinositi razvoju cele društvene zajednice.

Po mnogima osećati se jedinstvenim i posebnim je najvažnije osećanje koje čovek može da ima. To je deo našeg instikta održanja. Biblija kaže da je svako ljudsko biće stvoreno na ’Božiju sliku’, a ono što te moćne reči znače je da, isto kao što je Bog jedan jedinstven – i nema nikog ko je kao što je On – svaki od nas je jedan i jedinstven. A suština i krajnja svrha svakog odnosa je uspostavljanje i ispunjenje te jedinstvenosti. Kada neko odluči da vas voli, to znači samo jedno: vas vredi voleti.^[16]16

„Bez obzira na žrtve koje brak podrazumeva – brak i porodica su čoveku najveći izvor sreće. Niko ko se venčao nikada neće naići na savršenu osobu. U tom je smilu brak izraz duboko usađene ljubavi i ljudskosti, pri čemu druženje više cenimo nego savršenu ljubav. Oni koji godinama traže i odbacuju na desetina prilika smatraju da je savršenstvo važnije od ljudskog druženja. Bog nas je stvorio tako što nam nešto suštinski nedostaje, što nam celog života nedostaje i što neko, ko je spreman da nas voli uprkos svim našim nedostacima, može da dopuni do celine.^[17]17

U vezama ne postoji tako nešto kao što je ’najbolje’. Žena koja te privlači, koja ti je draga, koju poštuješ, koja drži do istih vrednosti do kojih ti držiš, koja je spremna da svoj život provede pored tebe i sa tobom – ona je najbolja, jer je ona to što ti tražiš. Ali onog časa kada njene kvalitet počneš da porediš sa 50 drugih žena, počinješ sebe da dovodiš do ludila.^[18]18

Treba se baciti u prazno, naročito ako ste mladi. Upravo zato što se radi o velikoj odluci, ako sedite i razmatrate svaki detalj, do poslednjeg, nema sumnje da ćete poludeti. Umesto toga treba se fokusirati na velike stvari, glavne razloge na osnovu kojih se bira bračni partner. Brak je samo delimično racionalan postupak.^[19]19

Brak je izraz ljudske ljubavi prema druženju koja prevazilazi našu ljubav prema savršenstvu. Zaista je prilično iracionalno uložiti toliko vere u nekog ko vam je nekada bio stranac, i ko ponovo može da postane stranac. Ali u tome je lepota braka. To je esencija izraza poverenja između dva ljudska bića…^[20]20

Najveći oblik ljubavi je kada vam je neko potreban. Prava ljubav podrazumeva osećaj bespomoćnosti kada nismo sa onim koga volimo, te oni koji ne mogu da priznaju da su povredljivi – koji se plaše da zavise od nekog drugog – ne mogu istinski da postanu jedno sa svojim partnerom.^[21]21

Koji su razlozi zašto ljudi teško prelaze iz veze u braku ili ne žele da predju?

Kada muškarci mogu lako da dođu do seksa bez obaveza, oni često ne vide jak razlog da se venčaju i obavežu. Kao što mi je rekla jedna privlačna žena od 29 godina, koja se upravo razišla od dugogodišnjeg dečka: ’Kada bismo se mi žene sve skupa saglasile da ne dozvolimo seks muškarcima van braka, svi bi stajali u redu pred oltarom!^[22]22

Takodje jedna od razloga je uglavnom zbog toga što muškarci imaju naduvanu sliku o sebi. Oni imaju taj neopravdani osećaj da sve žene u svim situacijama, nalaze da je zanimljiv. Povrh toga, mnogi mladići smatraju da, uklanjanjem sebe sa tržišta, lišavaju stotine žena svoje pojave koja bi im bila zanimljiva. Stoga im se vezivanje za jednu ženu čini aktom surovosti prema svim ostalim ženama…^[23]23

Kada Biblija kaže: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe’, rabini to tumače ovako: ’Ponašaj se prema njemu kao što hoćeš da se drugi ponašaju prema tebi’. Ljubav se ne meri otkucajem srca već delima ruku.^[24]24 Najbolji način da se izmeri autentičnost uzajamne ljubavi je pogledati šta njih dvoje preduzimaju u vezi svoje ljubavi. Voleti nekog se pokazuje i kroz najmanja dela. Nećete samo pisati ljubavne pesme, iznećete đubre da vaša ljubav to ne bi morala sama da uradi. Možda je čak iznošenje đubreta, čime se smanjuje teret koji onaj drugi treba da ponese, snažniji izraz ljubavi od napisane pesme^[25]25

Kada izanaliziramo ove uzroke dolazimo do toga da jedino brak može da zadovolji sve suptilne potrebe svakog čoveka. Da bude voljen, da bude jedinstven i poseban kao i da bude permanentno potreban. Gledajući sa racionalne strane biti s nekim u ozbiljnoj vezi, što uključuje da se čuješ sa nekim svaki dan, brinuti o njemu, voleti ga svom svojom dušom čak i živeti s njim, a nije ti bračni partner… zar to nije odnos koji odgovara braku? U suprotnom taj neko ima prava da vas bez ikakve obaveze, bez razloga, bilo kada napusti, prevari, a vi ste uložili ekstremne napore da se taj odnos održi? Da li je to pravedan sistem?

KAKO SA POVEZIVANJEM SA SUPROTNIM POLOM

Iznećemo par rešenja prema našoj viziji kako bi izgledalo idealno povezivanje sa partnerom.

Ukoliko je osoba duhovno izgrađena dovoljno će mu biti nekoliko susreta sa osobom suprotnog pola kako bi ustanovio da li mu ta osoba odgovara za viši vid upoznavanja ili ne. Naravno idealno bi bilo ukoliko postoji zajednica ljudi koji živi i praktikuje isti način života kao mi, onda bi upoznavanje moglo da teče preko roditelja obe strane. Ali pošto u današnjim društvenim retko se nalaze takve organizovane zajednice, najbolje je posavetovati se nekom starijom duhovnom osobom koja ća nam preporučiti osobu. Zatim nakon određenom vremena upoznavanja (posle nekoliko susreta) zaključuje se veridba. U toku veridbe može se polako početi sa zajedničkim životom bez intimnih odnosa, i nakon toga sledi brak.

Ukoliko osoba nije dovoljno duhovno izgrađena, ukoliko je podložna zaljubljivanju i čestim promenama emocija, treba prolongirati upoznavanje sa partnerom minimum pola godine i nakon toga uvideti da li je partner idealan za stupanje u veridbu/brak, pošto uglavnom periodi zaljubavljanja traju oko 3 meseca. Isto važi i za osobe koje se ne interesuju za duhovnost.

Cilj je naravno ne biti povređen i zadržati lični integritet.

„Svaka ljubav je plodna, ako je ljubav“ – Sveti Sava

REFERENCE

„Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 4-5. ↑

5 https://theconversation.com/teenage-heartbreak-doesnt-just-hurt-it-can-kill-81878 ↑

6 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 180. ↑

7 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 159. ↑

2 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 43. ↑

3 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 40. ↑

4 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 21. ↑

5 https://theconversation.com/teenage-heartbreak-doesnt-just-hurt-it-can-kill-81878 ↑

8 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 21. ↑

9 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 40. ↑

10 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 23. ↑

11 „Mladost i strasti“, Vladimir Dimitrijević, str. 27. ↑

12 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 159. ↑

13 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 142. ↑

14 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 151. ↑

15 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 19. ↑

16 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 14. ↑

17 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 17. ↑

18 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 162. ↑

19 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 159. ↑

20 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 144. ↑

21 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 182. ↑

22 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 146. ↑

23 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 155. ↑

24 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 170. ↑

25 „Košer seks“, Šmuli Boteah, str. 171. ↑