VAX ili ANTIVAX

“Izgradili smo društvo zasnovano na nauci i tehnologiji u kojem niko više ne razume nauku i tehnologiju, i ta zapaljiva smeša neznanja i moći jednom će morati da nam eksplodira pravo u lice”

Karl Segan

Trebalo bi se zapitati da li postoji ijedna tema od momenta kada je nastala, da su oko nje bile veće kontraverze i debate u novijoj ljudskoj istoriji, nego što je to pitanje imunizacije?

Polarizacija, odnosno segregacija sve više uzima maha kao sredstvo stvaranja tenzija u društvu u cilju lakšeg upravljanja masom. Partizan- Zvezda, četnici-partizani, Istok-Zapad, konzervativni-liberali, svi su oni preteča možda čak i najvažnijoj podeli, budući da je ona u domenu zdravlja i ljudskog života, a to je pitanje vakcinacije. Potrebno je razmotriti stanovište pro vaxerske i anti vaxerske strane, kako bi se pronašlo objektivno najefikasnije rešenje za pitanje zaštite od najtežih bolesti koje ugrožavaju moderno društvo.

Proponenti vakcinacije smatraju da su one najmoćnije oružje kojim raspolažemo u borbi protiv virusa, bakterija i drugih izazivača bolesti. SZO najveći značaj za zdravlje ljudi i njihovu dugovečnost pripisuje bezbednom vodosnabdevanju, a zatim vakcinaciji. Smatra se da je ona najkorisniji izum koja je medicina podarila čovečanstvu, pa zatim antibiotici, insekticidi itd.¹.Zahvaljujući vakcinaciji nestale su velike boginje, najopasnije za čoveka, sa smrtnošću u rasponu od 20-40%.² Veruje se da je variola umnogome doprinela kraju rimskog carstva. Pitanje je kako bi malobrojni Španci sa svojim kremenjačama uništili civilizacije Inka i Asteka, da u virusu variole nisu imali saveznika. Dečja paraliza na korak do iskorenjavanja u celom svetu, a bolesti koji još nisu eliminisane, vakcinacijom su toliko suzbijene da su svedene na samo stoti ili još manji deo ranije učestalosti.³

Šta na ovo kažu protivnici imunizacije?

Vakcinacija ne samo da nije uzrok iskorenjavanja zaraznih bolesti, već je čak i podsticač bolesti od koje bi trebali štititi, uz naravno stvaranje brojnih nuspojave i slabljenje celokupnog imunog sistema koji dovodi do razvoja drugih bolesti i smrtnih slučaja. U prestižnom časopisu medicinskom Lancet zabeležena je petostruka i Pedesetostruka veća smrtnost kod beba koja su vakcinisana DTP vakcinom. Smatra se da bi smrtnost od malih boginja bila iskorenjena da nije bilo imunizacije, s čijom smo “prevencijom” dobili možda i 10.000 veću smrtnost nego kroz samu bolest.⁴ Svakako od samog MMR vakcine kod 70% dece je oštetilo gornje disajne puteve, a 20% je dobilo upalu uha, dok je 60% dobilo bolest digesivnog sistema, i to sve u 42 dana od vakcine.⁵ Ne treba spominjati da je stopa smrtnosti od ostalih bolest u Engleskoj i Velsu kod onih obuhvaćenih vakcinacijom DTP-a veća nego pre uvodjenja vakcine. Sami proponenti vakcinacije priznaju da vakcine izazivaju nužne brojne neželjene efekte na zdravlje, ali koje po njima svakako ne nadmašuju koristi.

NASTANAK VAKCINE

Priča o Edverdu Dženeru počinje tako što je u svojoj ranoj mladosti bio podvrgnut drevnoj praksi “Variolacije”. Ona se zasnivala na principu namernog izazivanja blagog oblika velikih boginja kako bi se sprečio mnogo teži. Čini se da su Kinezi i Indusi prvi to upražnjavali. Zamisao je bila da se uzmu sasušene kraste preživelih i upotrebe da izazovu velike boginje kod inače zdravih ljudi. Variolacija je imala ozbiljne nedostatke. Bilo ga je teško kontrolisati, zdravsteni radnici nisu znali koliko je tačno potrebno da se izazove reakcija, upotrebljivanje nedovoljne količine povlačila je rizik da do velikih boginja ne dodje, dok je prevelika količina bila smrtonosna. Lekar Edvard Džener koji je poznat po eksperimentisanju na svojim pacijentima, uočio je da žene koje su muzle krave retko oboljevale od velikih boginja. Uočio je da krave u sebi nose virus velikih boginja koji je sličan ljudskom obliku, stoga ih ljudski organizam teže razlikuje, u njemu se stvaraju supstance (nazivane antitelima) koje štite od virusa kravljih boginja. Taj metod ubrizgavanje virusa kravljih boginja nazvan je “inokulacijom”. Džener će uskoro prerasti u jedan od temelja moderne medicine, ostavši u osnovi svih poduhvata vakcinacije duže od jednog veka. Nakon što je uverio da je postigao uspeh kod jedne osobe, Džener je testirao svoj metod na još 23 ljudi. Na njegovu radost, niko od njih nije dobio velike boginje. Rezultati su naširoko poznati nakon što je objavio rad pod naslovom “Ispitivanje uzroka i posledica Variolae vaccinae: bolesti nadjene u pojedinim zapadnim oblastima Engleske, poznate pod nazivom kravlje boginje”⁶.

Evolucija Edvarda Dženera nije prošla bez kritika oponenata. On je 1796. kao pilot projekat, vakcinisao dečaka Džejmsa Fipsa protiv kravljih boginja, zatim revakcinisao 20 puta nakon čega je preminuo u 20. godini. Dženerov sopstveni sin, koji je takođe vakcinisan nekoliko puta, umro je 21. godini. Oba smrtna slučaja prouzrokovana su tuberkulozom, koje su neki istraživači povezali sa vakcinom protiv variole. Suprotstavljanje Dženerovoj vakcini nastavilo se tokom njegovog života, ali i posle. U Londonu je 1853. godine osnovana Antivakciona liga. U jednom antivakcionalnom protestu iz 1885. na ulicu je izašlo više od sto hiljada ljudi. Luj Paster je vakcinisao Džozefa Majstera od ujeda psa, svojom vakcinom protiv besnila, u isto vreme kada su ujedena i ostala deca kao i vlasnik psa. Deca koja su bila vakcinisana od Pastera uključujući Metju Vidoa i Luj Peletjea, su umrli, dok ona deca koja su izbegla vakcinaciju su preživela uključujući i psa, koji izgleda nije ni bio besan. Dr Čarls Tejlor je u časopisu National Review iz jula 1890. godine naveo listu slučajeva u kojima su Pasterovi pacijenti umrli, dok su psi koji su ih ujeli osećali dobro.⁷

NAUČNE STUDIJE I ISTRAŽIVANJA

Sa 1,5 miliona umrlih tokom godine, tuberkuloza je posle side, danas najfatalnija zarazna bolest. Smatra se da je 2,5 milijardi latentnih bolesnika, tj. Ranije zaraženih osoba među kojima su uzročnici bili pritajeni. Kada se polovinom prošlog veka uvela BCG vakcina, trebalo je obuhvatiti manje od 100 osoba da bi se sprečio jedan slučaj oboljevanja. Danas u EU na 100.000 ljudi, oboli 12 toko godine. Prema Torlaku zaštitna moć navodi raspon 40-70%. ⁸

Procenjuje se da je danas broj zaraženih od žutice dostiže 240 miliona, a pre samo 6 godina govorilo se o 360 miliona, a razlika se pripisuje sve većem obuhvatu vakcinacije. Redovna vakcinacija mladih sa 3 doze sprečava nastanak ciroze jetre i raka jetre izazvanih virusima hepatitisa B u preko 95%. Ta zaštita traje barem 20 godina, a po nekima i doživotno.⁹

Zahvaljujući vakcinaciji difterija se u razvijenim zemljama smatra iskorenjenom. To je ogroman uspeh jer se uprkos modernim lekovima, smrtnost od difterije se ne menja: svaki 10 ili 20. bolesnik ne preživi zarazu.¹⁰

Vakcinacijom protiv tetanusa doprinela je da u zapadnim zemljama tatanus novorođenčadi nestane, a da se tetanus kod odraslih javna pretežno u poznijem životnom dobu, kada popusti efekat vakcina datih u mladosti. Kada se posmatra smrt novoređančadi od ove bolesti, njihov broj 2013. je bio manji od 50.000 , a četvrt veka ranije je iznosio 800.000 (smanjenje od 94%). Tetanus ne preživi između 10 i 80% obolelih.¹¹

Procenjuje se da je recimo 2008. u svetu obolevalo od pertusisa 16 miliona osoba, mnogo manje nego ranije, a da ih je skoro 200.000 umrlo, mada je vakcinacijom izbegnuto blizu 700.000 smrtnih ishoda.¹²

Što se dečje paralize tiče 1988. je pokrenuta inicijativa za globalnu eliminaciju. Do kraja veka , procenjeni broj obolelih se svedo sa 350.000 na manje od 400, tj. Smanjen je za više o 99%. U Srbiji se tokom 1960, poslednje godine bez vakcinacije prijavilo 1680 oboljenja i 94 umrlih, ali se već naredne, broj obolelih smanjio na malo iznad 100.¹³

Pre pronalaska vakcine, male boginje su malo koga mimoilazile, a 9 od 10 osoba zaražavalo se do svoje 10. godine.

U tabeli vidimo da je za pola veka, broj umrlih smanjen za više od 40 puta. Rizik obolelih da umru je osmostruko niži.¹⁴

Protivnici imunizacije bi se složili sa većinom ovih rezultata, ali kako to obično biva u nauci različiti ljudi različito tumače podatke i smatraju druge faktore dominantnim i ključnim za iste rezultate. Uzroci smanjenje oboljenja od navedenih bolesti leže u boljim sanitarnim uslovima, izgradnji vodovoda, kanalizacije, boljom ishranom, higijenom kao i tehnologijom. Opadanje u trendovima svih zaraznih bolesti bila je prisutna daleko pre nego što su vakcine uvedene, te bi stoga i da nije njih svakako bilo pad broja obolelih i smrti.

Danijel Grgičin: “ Dualnost”- Odnos učinkovitosti i štete o cjepiva str. 69.

Danijel Grgičin: “Dualnost” – O neučinkovitosti cjepiva protiv difterije, tetanusa i hripavca, str. 30.

Što se tiče tetanusa, smrtnost je čak i veća, nego projektovana u slučaju da se vakcina nije uvela

Danijel Grgičin: “Dualnost”, O neučinkovirosti cjepiva protiv morbila, zaušnjaka i rubeole, str. 34.

Danijel Grgičin: “Dualnost”, Koliko potencijalno smrti uzrokuje koktel obaveznih cjepiva, str.61.

Idikativno je da ne postoje sprovedene randomizovane studije nad eksperimentalnom i kontrolnom grupom od strane čelnih organizacije, koje pravdaju to nepotrebnošću činjenicama da su štetni efekti 1 u milion i neetičnošću, jer bi potencijalno kontrolna nevakcinisana grupa bila ugrožena epidemijom.¹⁵ To je zaista čudno budući da CDC na primer u Americi poseduje podatke od više od 2 miliona nevakcinisane dece, a takođe postoje društvene grupe koje ne praktikuju imunizaciju u svojoj sredini koji bi bili dobar uzorak za uporedo analizu. Iako po nekim stavovima Amiši predstavljaju, grupu koja je genetički posebna, različita od ostalih socijalnih grupacija, što je čini nerelevantnom za određivanje bilo čega, po anketama iz 2015. samo 1,3% dece od 24-meseca nije bilo nikad vakcinisano po planu, što bi ih učinilo dostupnim za studije. Svetska zdravstvena organizacija ne želi javno da objavljuje studije koje su sprovedene od nezavisnih organizacije koje dokazuju štetnost vakcinacije. Pronadjeno je čak više od 100 peer-reviewed naučnih članaka, i studija na ovu temu, koji nisu dosegli svetlost dana u javnosti.¹⁶

ŠTETNI EFEKTI I ŠTETNE SUPSTANCE

Čak i ako se ipak razbolite, vakcina može pomoći vašem imunosistemu da se lakše odbrani od bolesi i tako ubrza oporavak. One ne pružaju svim osobama apsolutnu zaštitu od bolesti. Ali zato ne povećavaju mogućnost da dobijete druge bolesti. Vakcine, pored toga, nisu lek za sve bolesti. Ne utiče na osnovne hemijske procese u vašem organizmu, niti uvode toksine u vaš krovotok.¹⁷ Svakako uvek za svaku vakcinu postoje neželjene reakcije. Tuberkulozna vakcina može povremeno uticati na groznicu, pojavu ranice, a retko zapaljenje kostiju i koštane srži.¹⁸ Hepatitis B povremeno (1-100) vrtoglavica, bol u mišićima, a retko otežano zaustavljanje krvarenja, zapaljenje krvnih sudova, paraliza i oštećenja nerava, multipla skleroza.¹⁹ MMR dovodi često do povišene telesne temperature (38,5 C), često modrice, ospe, a povremeno na proliv, povraćanje, infekcije gornjih respiratornih puteva…²⁰

Sve navedeni neželjeni efekti su blagi i svakako ne nadmašuju višestruke koristi i benefite od same vakcine.

Svaka vakcina sadrži izmedju 5-10 sastojaka.²¹ Paracelzijus ne može biti više u pravu kada kaže: “Svaka supstanca je otrovna i nema nijedne koja nije otrovna; samo doza čini neku supstancu neotrovnom”. Sve na ovom svetu može da bude kako otrovno tako i potpuno bezopasno, u zavisnosti od količine o kojoj se radi. Primer je arsenika koji se kroz istoriju obilato koristio i kao otrov i kao lek.²² 

U vakcinama se može naći albumin, želatin, hloro-vodonična kiselina, mononatrijum-glutamat, fosfatni puferi, formal aldehid, koji se u prirodi nalazi u kruškama, krompiru, prosečno u vakcinama se nalazi 1,2 miligrama, a recimo u 1kg banana sadrži 16,4 miligrama.²³

Najviše pažnje izaziva aluminijum koji je poznat kao neurotoksin. Ali ne u količinama u kojima se nalazi u vakcini. Prosečan čovek unese između 7-9 mg aluminijima dnevno kroz disanje i hranu, a vakcina sadrži manje od toga. Do uzrasta 6 godina dete će vrv primiti 15 vakcina sa aluminijumom, a u međuvremenu kroz majčino mleko će uneti ekvivalentnu količinu za samo godinu dana.²⁴ Timerosal (živa) je nužan sastojak koji služi kao konzervans vakcine. Trovanje živom uzrokuje probleme sa vidom i najčešći je uzrok autizma. Problem je što timerosal ne sadrži metil-živu koja je poznati opasni neurotoksin nego etil-živu, koja je mnogo krupniji element i ne prolazi kroz moždanu barijeru, i mnogo lakše se izlučuje od metil-žive. Kao rezultat zabrinutosti zbog kumulativne doze, Timerosal je 2002. uklonjen iz gotovo svih vakcina. Dakle ne postoji elementi u vakcinama koji predstavljaju opasnost.²⁵

Nijedna vakcina ne sadrži tkivo abortiranih fetusa. Međutim tokom proizodnje, neke vakcine se moraju uzgajati u medijumima kao što su ćelije čovekovog fetusa. Ove ćelije su dobijene nakon dva legalna prekida trudnoće šezdesetih godina prošlog veka.²⁶

Za mnoge antivakcere ovo ne može nikako biti istina. MMR vakcina je prema studijama iz 1976, izazvala kod 70% dece pogoršanje gornjih disajnih puteva, a 20% dece je dobilo upalu uha. Kod 60% dece je imalo bolesti digestivnog sistema i to sve u 42 dana od vakcinacije.²⁷ Na osnovu podataka, tvrdimo da bolest kojoj smrtnost opada celi 20. vek i koja bi bila iskorenjena da nije bilo vakcine (koja kao nuspojavu ima bolest protiv kojeg se vakciniše) “preventirali” sa vakcinom čija je smrtnost možda i 10.000 puta veća nego od bolesti. Dodajmo još i k tome da je u Japanu MMR vakcina ukinuto još 1993. godine zbog štete koje je učinilo.²⁸ Tvrdnja SZO i CDC-ja da vakcine izazivaju štetne efekte u 1 od milion slučajeva je izrazito neutemeljena. CDC-ja Lazarus studija, koja je kasnije odbijena od strane istog tela, govori je šansa 1 u 38 da dodje do loših efekata kroz populaciju od 375.000 individua. Kroz trogodišnji period studije to znači 1 od 10 šanse da dobije neželjenu reakciju.²⁹

Postoji veća šansa da dodje do porasta hroničnih bolesti.

 

Robert F. Kenedi: “Vax vs Unvaxx”, Incidenca dijagnoze hronične astme kod prilikom izloženja Aluminijumu u vakcinama pre uzrasta od 24 meseca

Robert F. Kenedi Jr: “Vaxx-Unvaxx”, Rate Ratios of Diagnosis for CHildren with HIgh and Low Thimerosal Exposure in their Infant Vaccines str.67.

AUTIZAM

Nažalost, istina je da naučnici još uvek nisu saznali u potpunosti uzroke autizma. No jedno znamo – naučnici su saglasni da vakcine nisu ni u kakvoj vezi sa autizmom. U Danskoj je od 1970. do 1992. godine timerosal nalazio samo u pojedinčanoj vakcini protiv velikog kašlja. Nakon 1992 vakcine u Danskoj nisu sadržale timerosal. Istraživačka grupa je ispitivala sve podatke o osobama primljenim na odeljenja psihijatrije u danskim bolnicama od 1971. do 2000. godine i sve kontakte psihijatijskih odeljenja s pacijentima van bolnice od 1995. do 2000. Otkrili su da se incidenca autizma ne samo da nije povećala od 1992. nego se čak i povećala.³⁰ U Kanadi je 1996. ukinuta upotreba vakcina koje sadrže timerosal. Kanadski istraživači su 2006. godine ispitali 27,749 dece koje nisu primali timerosal i zaključili su da je došlo do porasta pervazivnih razvojnih poreećaja kod ove dece.³¹ Šta onda uzrokuje autizam? Ne znamo. To je kratak i neugodan odgovor. Znamo da kod autizma postoji i genetska komponenta, s obizrom da se autizam javlja u više generacija unutar jedne porodice. Postoje i neki biološki činioci, neka istraživanja pokazuju da je razmak između trudnoća povezan sa verovatnošću pojave autizma. Deca koja su rođena ubrzo nakon starijeg brata ili sestre imaju veći rizik od autizma. Svakako razlog zbog čega je autizam u porastu može ležati u dijagnostičkom haosu koji je nastao 1994. godine, koji je zamenio znatno rigidan sistem pod kojim je autizam mogao biti dijagnostikovan, te je od tada uvršteno više oboljenja pod spektrom autizma kao Asberger.³² Postoji i fenomen dijagnostičke supsitucije, što znači da tamo gde je nekad dijagnostikovana ometenost u razvoju ili razvoj jezičkih poremećaja, sada dijagnostikovan autizam. To dovodi do privida da učestalost poremećaja raste, dok u stvarnosti deca samo dobijaju prikladniju dijagnozu. Razlog koji stoji iza toga da roditelji dobijaju lažnu sliku o vakcinama i autizmu leži u kognitivnoj pristrasnosti i fenomenu heruistik raspoloživosti, gde roditelji u vremenu kada se njihovoj deci desi nešto loše, odma počinju da stvari zapažaju sa većom pažnjom i zainteresovanošću zanemarajući stvari koji su se desesile pre tog događaja.³³

Postoje istraživanja koja pokazuju korelaciju autizma sa vakcinama:

Nationanal Center for Health Statistics and Center for Disease Control and Prevention (CDC)

Robert F. Kenedi: “Vaxx- Unvaxx”, str. 71

1998. Dr Andrju Vejkfild je izvestio da 8 od 12 njegovih autističnih pacijenata je primilo MMR neposredno pre razvoja gastrointestinalnih smetnji. Odmah nakon toga dr je izgubio svoju licencu, reputaciju.³⁴ Istraživački tim Vijandra Singa je 2002. sproveo istraživanje gde su uočili da u 92 od 125 dece su postojala antitela koja su ukazivala na abnormalnu reakciju na sastojak malih boginja iz MMR-a. 9 od 10 ove dece je takođe bilo pozitivno na antitela za koje se smatra da su ukljuena u autizam. Dr Sing veruje da abnormalna imuna reakcija može da predstavlja razlog brojnih slučajeva autizma.³⁵ U Kaliforniji je 1987. bilo 2778 slučajeva autizma, a 1998, bilo ih je 10.360. To predstavlja porast od 272,93%³⁶

Dok se vakcine nisu uvele u masovnu upotrebu sredinom 20. veka. Broj autistične dece, i druge dece obolele od raznih dege ne rativnih bolesti, rapidno raste kako se povećava broj vakcina koje deca dobijaju. Tako je u Americi 1989. godine bio jedan slučaj autizma na 2500 dece. Danas u Ame rici imamo jedan slučaj autizma na 166 dece, dok u isto vreme svako šesto dete ima neki poremećaj blizak autizmu, kao što su mucanje i hiperaktivnost.³⁷ U Hrvatskoj ministarka je izjavila da je u 2019. odobren posao za 4000 pomoćnika u nastavi, što je za 1000 više nego u prošloj godini. Taj broj je pre 5 godina bio 4 puta, a pre 10 godina 20 puta manji. 2030. se očekuje čad 100.000 pomoćnika u nastavi, u koliko se trend nastavi.³⁸

AMIŠI

Da, Amiši se vakcinišu i oboljevaju od autizma. Prema izveštaju časopisa Autism News Beat, lankasterska amiška zajednica je sedište Klinike za posebnu decu (Clinic for Special Children). Izveštač ovog časopisa je pozvao kliniku i saznao sledeće: “Tvrdnja da Amiši ne vakcinišu svoju decu nije tačna”, kaže doktor Kevin Straus, pedijatar u ovoj klinici. On kaže da je obuhvat vakcinacijom kod Amiša manji nego u opštoj populaciji, ali da se mladji Amiši češće vakcinišu od starijih generacija. Straus takođe viđa mnoštvo dece Amiša koja pokazuje simptome autizma.³⁹ Po nekim podacima Amiši u visokom procentu (80%) bar delimično vakcinišu svoju decu.⁴⁰

Sve ovo nije bitno, i to iz nekoliko razloga. Broj slučajeva autizma u amiškoj zajednici nam malo govori o uzroku autizma i bilo kakvoj mogućoj vezi između vakcinacije i autizma. Amiši su preteženo genetski izolovana zajednica čiji se koreni svode na nekoliko stotina jedinki. Zato se skup njihovih gena razlikuje od onih u opštoj populaciji. Neki Amiši su odabrali da ne vakcinišu svoju decu. Nažalost njihove bebe i deca su u više navrata patile zbog toga. Šestoro nevakcinisane Amiške dece, samo u jednoj zajednici, 2000. je godine umrlo od infekcije Hib-om, odnosno od meningitisa. Amiške zajednice se širom zemlje suočavaju sa višestrukim epidemijama bolesti koje je moguće sprečiti vakcinama, kao što su veliki kašalj, rubeola ili varičela.⁴¹

Postoji istina u tome da su mnoge amiške zajednice prihvatile vakcinacije, ali i dalje postoje konzervativne zajednice koje to i dalje odbijaju, na koje se istraživanja i tvrdnje protivnika vakcinacije i odnose. Robert Kenedi Mladji ističe da postoji studija Dana Olmsteda, koji je zainteresovan bio Amišima, sproveo studiju u Lankaster Kaunti u Pensilavaniji, gde je uprkos prognozama koje su pratile prosek države da bi tamo trebalo biti oko 2000 slučajeva autizma, on pronašao samo 3 slučajeva, i to kod usvojene dece koja su bila vakcinisana pre toga. RFK navodi da vakcine nisu jedini uzrok autizma, već je to stres mitohondrije, koje se takođe može dobiti lošom ishranom, kvalitetom vazduha…⁴²

TEORIJA ZAVERE

Bivši gastroenterolog Endru Vejkfild, koji je sproveo istraživanje za časopis Lancet koja je kasnije povučena, tesirao je 12 dece i saznao da 9 od njih imaju autizam, udružen sa gastroenterološkim problemima. Nakon toga zabeležen je pad vakcinacije MMR od 85%. Londonski list Sandej Tajms je 2004. objavio članak u kojem je otkriveno da je Vejkfildovu studiju delimično finansirao jedan konzorcijum advokata. Ti advokati su angažovali doktore i naučnike da izvode istraživanja osmišljenja da “dokažu” da vakcina MMR nije bezbedna. Vejkfild je od ove grupe advokata primio više od 430.000 funti. Adovakate su unajmili roditelji koji su tvrdili da njihova deca na neki način oštećena vakcinom MMR. Vejkfild nije prijavio pomenuti izvor finansiranja Lansetu. Pored toga 2004, deset od dvanaest Vejkfildovih saradnika je povuklo svoju podršku zaključcima studije. ⁴³

Dr Mark Gajer jedna od osoba koja je najzaslužnija za promociju lažnih tvrdnji da MMR izaziva autizam, vodeći se kontraverznim sajtom za prijave neželjnih reakcija VAERS, čest je svedok na parnicama vezanih za povrede vakcinacijom. Brojne sudije su ga često proglasile nedostojnim poverenjem i nepouzdanim stručnim savetnikom. Njegovo svedočenje je često puta bilo označeno kao lažno, nepotkrepljeno dokazima, i netačno. Njegovo ponašanje je 2010. ocenjeno kao toliko nečuveno da mu je lekarska licenca bila suspendovana u državi Merilend.⁴⁴

Pro vakseri konstantuju da se motivi provinika kreću oko nepoverenja u bele mantile i vlast koji su složićemo se puni mana, zatim stvarno ili umišljeno loše iskustvo sa vakcinom, onda koristoljublje budući da većina glavnih promotera takvih stavova protiv vakcinacije, ima svoje alternativne proizvode i lekove koje prodaju time se bogateći na račun ljudske nesreće, ali i poremećajem ličnosti u koje spadaju paranoja i želja za samopromocijom i skretanjem pažnje na sebe.⁴⁵

U većini država ministarstvo zdravlja, javno tužilaštva, institucije za procenu lekova, zavodi za javno zdravstva deluju udruženo kako bi stekli ogromnu finansijsku korist. Farmaceutska industrija je vrlo unosan posao za državne sisteme jer pre svega preko slabljenja imunog sistema putem vakcinacije, podstiču zavisnost od sistema javnog zdravstva, koji se održava od socijalnih davanja prilikom prijave kod poslodavca. Države su partneri sa velikim medjunarodnim korporacijama koji žele što veću radnu snagu, kojoj će davati niske nadnice, i koji time neće moći da sa leče na drugi način osim preko državnog sistema.

Čelnici SZO navode da nema dokaza da antitela garantuju imunitet.⁴⁶ Primer Hrvatske gde se godišnje rodi 40.000 dece koje do prve godine prime 20 doza cjepiva, što će prouzrukovati 800.000 štetnih efekata najmanje, međutim ukupan broj štete prijavljen od strane HALMED-a iznosi 100 godišnje. Taj broj je 8000 puta manji. Postavlja se pitanje kako pedijatri ne prijavljuju iako imaju zakonsku obavezu da to urade.⁴⁷ Takodje klinička istraživanja su prekratka da bi se mogla uzeti kao verodostojna, takodje obavljaju se na strašno malom broju ljudi, u njima ulaze često samo oni koji su uspešno prošli mnogobrona testiranja na preosetljivost komponenti cjepiva. Takodje klinička ispitivanja vrše sami proizvođači, što je užasno neobjektivno. To je isto kao kada bi automobilskoj kompaniji dozvolili da odredjuje količinu ispuštenog CO2 koje su automobili sami proizveli.⁴⁸

PRESUDA

Vrlo teško je objektivnom i neupućenom čitaocu, koji će ovde moći videti dijametralnom oprečne zaključke i informacije, doneti odluku šta je najbolje za njega i njegovo dete. Trebalo bi uključiti više naučnih disciplina uključujući i religiju kako bi se za ovo pitanje donela ispravna odluka. Impozatno je da većina argumenta pro vaxera se zasniva na progresivnom evolutivnom pogledu na svet,, budući da mnogi zagovornici negiraju povezanost sa Crkvom i religijom. Ako Bog postoji i Bog dobar, onda i religija treba biti faktor. Sa strane religije Bog je dao čoveku savršeno telo i savršeno zdravlje prirodno prilikom rodjenja i nigde nije uslovio da nama trebaju vakcine kako bi održavali naša tela. Svakako nije predložio nešto što u sebi mora sadržati i izazivati brojne neželjene efekte, čineći tako barem nužno zlo. Sa druge strane postoje brojne alternative vakcinama, kao što su prirodni melemi, ali i dobra preventiva čuvanja imunog sistema. Što se tiče samog progresivnog modela, treba istaći da postoji 2 zakon termodinamike koji govori da kod živih bića i u prirodi uvek postoji entropija,

odnosno postepena degradacija. Takođe postoje merenja koja dokazuju da je IQ konstantno u padu posle 1970. godine ⁴⁹ , i da medicina nije baš toliko napredovala koliko se čini. Napredovalo je tehnološki, uključujući nove metode lečenja, koje su upitne efikasnosti, ali sama činjenice da je od 1901. do danas broj bolesi porastao sa 10 na 6000 i broj lekova sa 2 na 10000 govori da su ljudi sve bolesniji vremenom, a ne zdraviji. Autori Stejsi Mincer i Alison Hegud ističu da medicina nema rešenja za mnoge stvari, kako onda tvrditi da je sve ono što izlazi iz nje perfektno, kad su rezultati nje falični?

Najispravniji princip kod utvrđenja šta je upravo nije nauka na prvom mestu, već logika razum i percepcija sveta oko sebe. Lično iskustvo i iskustva ostalih ljudi su najveće merilo da li je nešto ispravno , dobro ili loše. Postoje mnogbrojni forumi, fejsbuk grupe, uključujući “Oštećeni Cjepivom” i “Skriveni Protokoli” Helene Begenišić, gde se više desetina i stotina hiljada ljudi javlja, prijavljuje svoja iskustva sa vakcine i zdravljem, kao i izlečenjem. Najveći dokaz su upravo ljudi koji svedoče svojim izlečenjem od raznih oštećenja vakcinama da je upravo to bio razlog njihovih tegoba, budući da se koriste terapije sa striktno prepisanim spicifčnim oboljenjima za autizam, detoksiranje teških metala i drugo. Svakako na državnom planu ako već živimo u liberalnom i demokratskom uredjenju, budući da postoji mnogo ljudi koji se ne slažu sa stavovima vodećih zdravstvenih institucija i njihovim preporukama, mora postojati slobodan izbor vakcinacije . Trebalo bi javno sprovoditi debate i omogućuti pravedno objavljivanje studija i jedne i druge strane kako bi ljudi mogli doneti ispravno odluku.

Na kraju presuda mora biti da vakcina nije najveći svetski izum u istoriji, a kamoli u savremenom dobu. Ta titula bi pre trebalo pripasti kanalizaciji, toaletu ili vodovodu koji su omogućili izuzetne sanitarne uslove, smanjili smrtnost, razvoj brojnih fatalnih zaraznih i hroničnih bolesi i omogućili ljudima da dožive dublju starost.

Reference:

1 Zoran Radovanović: “Istina o Vakcinama”, str. 4 i 11, Heliks, 2016.

2 Zoran Radovanović: “Istina o Vakcinama”, str. 12, Heliks, 2016

3 Zoran Radovanović: “Istina o Vakcinama”, str. 13-4, Heliks, 2016.

4 Danijel Grgičin: “Dualnost- Cijepanje Cjepivom”, str. 45, Omega Lan, 2022.

5 Danijel Grgičin: “Dualnost- Cijepanje Cjepivom”, str. 53, Omega Lan, 2022.

6 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”, str. 16-17, Heliks , 2017.

7 Vens Farel: “Vakcine- Novi Genocid”, str. 61.

8 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”, str. 34, Heliks 2016.

9 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”, str. 40, Heliks, 2016.

10 Isto, str. 47.

11 Isto, str. 58.

12 Isto, str.61-62.

13 Isto, str. 67.

14 Isto, str. 77.

5 Robert F. Kenedi JR: “Let the Science Speak”, str. 29.

16 Robert F. Kenedi Jr: “Let the Science Speak”, str. 31.

17 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”; str. 30-31

18 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”, str. 37

19 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”, str.43.

20 Isto, str. 83.

21 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”, str.36.

22 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete, str.39.

23 Isto, str. 42-47.

24 Isto, str. 41.

25 Isto, str. 54-55.

26 Isto, str. 52.

27 Danijel Grgičin: “Dualnost”, str. 53.

28 Danijel Grgičin: “Dualnost”, str.57.

29 Robert F. Kenedi: “ Vax vs Unvaxx”, str.29-30.

30 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”, str. 107.

31 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”; str. 108.

32 Isto, str. 112.

33 Isto, str. 117.

34 Robert F. Kenedi: “Vaxx-Unvaxx”, str. 27.

35 Vens Farel: “Vakcine- Novi Genocid”, str. 48.

36 Vens Farel: “Vakcine- Novi Genocid”, str. 51.

37 Miroljub Petrović: “Religija za početnike”, 119., Lion

38 Danijel Grgičin: “Dualnost”, str.76-77.

39 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “ Šta je najbolje za vaše dete”; str. 153.

40 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”, str. 143.

41 Stejsi Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”, str. 154.

42 Joe Rogan Experience (Episode #1999) – , 40-60 minute, June 15, 2024.

43 Stejsis Mincer i Alison Hegud: “Šta je najbolje za vaše dete”; str. 102-103.

44 Isto, str. 117 i 125.

45 Zoran Radovanović: “Istina o vakcinama”; str. 115-117.

46 Danijel Grgičin: “Dualnost”; str. 42.

47 Danijel Grgičin: “Dualnost”; str. 71

48 Isto, str. 78.

49 Isto, str. 14.