Da Li Je VINO Dozvoljeno Od Strane BOGA?

DA LI JE VINO DOZVOLJENO OD STRANE BOGA?

Danas je uvreženo mišljenje da je alkohol generalno štetan po ljudsko zdravlje i za to nam neće trebati mnoga uveravanja od strane nauke i naučnih autoriteta. Nažalost mnogi su prevareni od strane ljudi iz struke pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije koji neretko savetuju umerenu upotrebu alkoholnih napitaka kako bi umirili savest i zadovoljili porive svojih pacijenata. U ovoj studiji se nećemo isključivo osvrtati na naučnu, tj. medicinsku stranu, već će ona biti prožeta i dotaći i teološke, odnosno biblijske perspektive upotrebe alkohola, konkretno vina.

Možemo videti da ne samo da države širom sveta ni na koji način ne žele edukovati omladinu i povećati svest o štetnost upotrebe alkohola, nego čak i Crkve koriste alkoholno vino u svojim ritualima, pravdajući da je ono darovano od strane Boga i posvećeno svetim stvarima, te ako se upotrebljava u te svrhe služi samo na blagodat ljudima.

„Hrišćanske crkve nose značajnu odgovornost za neprocenjiv ljudski i ekonomski gubitak zbog alkohola, jer kroz njihova vjerovanja, učenja i propovijedanja mogu utjecati na moralne vrijednosti i običaje društva, možda više nego bilo koja druga institucija. Na primjer na početku ovog stoljeća evanđeoske crkve su igrale važnu ulogu utječući na prihvaćanje 18. Amandmana Američkog ustava, (16.01.1919.) u kojem se zabranjuje proizvodnja, prodaja ili transport alkoholnih pića. Međutim, od ukidanja Zabrane 1933. većina njih napušta svoje stajalište o potpunoj uzdržljivosti, ohrabrujući umjesto toga, umjerenost u piću. Ova pozicija počiva na vjerovanju da Pismo odobrava umjerenu upotrebu alkoholnih pića. Na nesreću, umjerenost je povela preko 18 milijuna Amerikanaca u neumjerenost, jer alkohol je narkotik i navika koja slabi ljudski kapacitet za osobnu kontrolu.“1

Vladino istraživanje otkriva da alkohol prouzrukuje više od 100.000 smrtnih slučajeva godišnje u SAD. Prema tome, među drogama, alkohol je drugi (samo posle duvana), kao uzrok prevremene smrti i treći vodeći uzrok smrti sveukupno.2

Teška upotreba alkohola povećava rizik od raka usne duplje, grla jednjaka, jetre, dojke i rektuma.3 Niz istraživanja upućuje da alkohol povećava rizik oboljevanja od side. Za mnoge osobe pojavljuju se strašni problemi: homoseksualne težnje mogu da rezultiraju iz izlaganja alkoholu u materici.4 Takođe fetalni alkoholni sindrom (FAS) je oznaka korišćena za najgore porođajne defekte povezane sa upotrebom alkohola. Dolazi do problema u razvoju mozga deteta, smanjenja intelektualne sposobnosti, gubitak pažnje, deca imaju deformacije lica, manji obim glave itd5... Greška je što mnogi smatraju da mentalni poremećaji usled konzumiranja alkohola traju samo dok je alkohol prisutan u krvi. U stvarnosti, efekti ostaju dugo nakon što je alkohol napustio krvotok, čak i do nedelju dana nakon konzumacije zadnjeg pića.

Alkohol je opasan i u količinama koje se trenutno nazivaju „umerenim“, ali kao i svaka druga droga, još je štetniji u većim količinama. Male količine predstavljaju opasnost za mozak mladih ljudi, po istraživanju medicinskog centra Djuk univerziteta. Istraživanje pokazuje da samo i dva pića mogu da ometaju učenje i pamćenje kod mlade osobe.7

DA LI VINO POBOLJŠAVA METABOLIZAM?

Iako Francuzi koriste više alkohola od Amerikanaca, imaju manje smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja. Mnogi naučnici smatraju da je niža stopa srčanih oboljenja u Francuskoj rezultat njihove raširene konzumacije vina.

Rezultati testa su ukazali da to da sok od crnog grožđa i crno vino sadrže jednu ili više supstanco koje bi trebalo značajno da smanje rizik od nastanka srčnog udara. To su grupa supstanci pod nazivom flavanoidi koji su poznati da sprečavaju slepljivanje trombocita. Ova jedinjenja sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, a moćniji su oksidans od vitamina E.

Suprotno od onoga što su mnogi laički informativni izveštaji naveli, alkohol u vinu nije sastojak koji obezbeđuje korist. Kao što smo videli, veliki deo korisnih efekata pripisan upotrebi vina bi morao biti pripisan glavnom sastojku vina – grožđu. Prava istina je da niko nikada nije dokazao da osoba sa odličnim životnim navikama, dobija bilo kakve koristi od umerenog korišćenja alkohola. Alkohol povećava HDL i time čini korist, ali recimo i pesticidi takođe povećavaju HDL holesterol , a ipak niko nepreporučuje unošenje pesticida radi zdravlja srca jer njegova nadmašuje koristi.8

**KAKVO JE ZNAČENJE REČI VINO U DRUGIM JEZICIMA**

Većina današnjih engleskih rečnika definiše „vino“ kao prevreli (fermentisani) sok od grožđa, Međutim odnosno alkohol. stariji rečnici engleskog jezika kao što su Novi Engleski Rečnik (Benjamin Marin's Lingua Britannica Reformata) izdat 1748, definiše „vino“ kao: 1. Sok od grožđa Piće načinjeno od drugog voća osim grožđa. Websterov rečnik definiše reč „mošt“ kao „novo vino, vino ispresano od grožđa , ali ne i prevrelo.9 Veliki četvorodelni LATINSKI LEKSIKON (Thesaurus Linguae Latinae) izdat 1740, pruža nekoliko definicija za vinum, sve podržane od drevnih rimskih autora. Dve od njih su posebno važne: 1. „Aigleuces vinum“ („slatko vino“) 2. „Defruktum vinum („prokuhano vino“).10

Imamo mnogo primera dvostruke upotrebe „oinosa“ u sekularnom grčkom. Jasan nam primer omogućuje Aristotel (384-322. pr. Hr.) u svojoj knjizi Meteorologica, gde jasno upućuje na „grožđani sok“ ili „mošt“ (gleukos), kao jednu vrstu vina: „Neke vrste vina (oinos), npr. mošt (gleukos), kada proključa, zgusne se“11

Kao i u grčkom tako i hebrejskom, termin za „vino“ (yayin), odnosio se i na sok od grožđa i na alkoholno vino. Jevrejska enciklopedija objašnjava „sveže vino pre vrenja zvano je „yayin mi-gat“ (vino iz bačve). Halakat Gedalot, raniji jevrejski sažetak Talmuda kaže: „Neko može isprešati grozd i objaviti Kiduš nad sokom sve dok je grođžani sok smatran vinom (yayin) u povezanosti sa zakonom Nazireja“12 Upotreba yayina u Starom Zavetu nije uvek očigledna u određivanju neprevrelog grožđanog soka, jer ne dolazi pod osudu kao prevreli yayin. U nekoliko tekstova, međutim, kontekst jasno naglašava da reč označava neprevreli grožđani sok (Jeremija 40: 10,12; Nehemija 13:15; Tužaljke 2:12; Postanak 49:11; Pesme 1: 2, 4; 4:10.)13

Jasno dolazimo do saznanja da svi gore razmazrani pojmovi koji određuju vino, wine, vinum, oinous i yayin mogu označavati i sok od grožđa i alkoholno vino, kada se upotrebljava u biblijskom tekstu reč „vino“ u zavisnosti od kontekta u kojem je upotrebljeno.

VINO U BIBLIJI

Tema vina u Bibliji je uvek tema kontraverzi i rasprava upravo zato što se u nekim biblijskim tekstovima govori o pozitivnim i Bogougodnim efektima, a u drugim se izriče strikna zabrana njegove upotrebe, pa sve to stvara konfuziju i zbog toga mnogi teolozi proglašavaju srednji put i zagovaraju umerenu upotrebu alkohola kako bi pomirili ove tekstove.

Vino kao simbol božanskog blagoslova – 1. Moj 27;28: „Neka ti Gospod da rosu nebesku i debljinu zemlje – pšenice i vina u izobilju“. Ovde se upotrebljava za vino reč „tiroš“ što znači plod vinove loze.

Vino kao simbol mesijanskog blagoslova – Amos 9;13-14: „Dolaze dani kad će planine prociriti mladim vinom i svi se bregovi prelivati njime.

Vino kao korisno piće – Psalm 104,14 „Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čoveku, da izvede hleb iz zemlj i vino što razvedruje srce čovekovo“ Ps 4;7 „Više se u srce moje ulilo radosti nego kad obilno rode pšenica i vino(tiroš).

Vino kao žrtva paljenica – Nekoliko starozavetnih tekstova govori o žrtvovanju vina (yayina) koje je bilo deo žrtve paljenice (1. Moj 29;40, Lev 23;13, 4. Moj 15,5,7,10;1. Dnev 9,29). Moramo napomenuti da Levitski zakonik 2;11 zabranjuje donošenje pšenične žrtve sa kvascem na oltar, to jest bilo šta uskvasano ili fermentisano. Ova zabrana sugeriše kako je nemoguće da je Bog mogao da dozvoli izlevanje fermentisanog vina kao žrtvu na otaru. Techaut naglašava da će prirodni proizvod berbe – sok, biti prinesen radije nego vino, proizvod koji je promenjen procesom vrenja.14

Biblijsko neodobravanje alkoholnog vina

Biblijska zabrana upotrebe opojnog vina izražena je na različite načine. Neki tekstovi direktno govore zabrani upotrebe, dok drugi naglašavaju fizičke i moralne posledice.

Izreke 23;29 „Kome: jao? Kome svađe? Kome rane? Onima što kasno sede kod vina. Ne gledaj na vino kad rujno iskri, kad se u čaši svetlucavo preliva: pije se tako glatko, a na kraju ujeda kao zmija i žaca kao guja ljutica“.

U pismu je takođe dato nekoliko fizičkih i moralnih posledica. One poremećuju sliku stvarnosti (Izr. 23;33 i 28;7), ona oštećuju kapacitet za donošenja odgovornih odluka (Lev. 10;9), slabljenje moralnog sentimenta (1. Moj 9;21 i 19,32), uzrokuje fizičku bolest (Iz 23;20, Hos 7;5), donosi diskvalifikaciju u verskoj i civilnoj službi (Iz. 31;4, Lev. 10;9, Jez 44;23, 1. Tim 3;2, Tit 1,7).

Izriče se totalna apstinencija od alkoholnog vina za civilne službenike i kraljeve, Izr. 31;4: „Nije za kraljeve, Lemuele, ne pristaje kraljevima vino piti, ni glavarima piće opojno“, kao i sveštenstvo (Lev. 10;9). Razlog je gubitak sposobnosti razlučivanja i učenja svetih Božijih zakona. „Da možete razlučivati posvećeno od običnoga, čisto od nečistoga; da možete učiti Izraelce svim zakonima“1

ISUS I VINO

Mnogi dobronamerni hrišćani veruju da je „dobro vino“ koje je Isus pretvorio u Kani bilo „dobro“ zbog visokog postotka alkohola. Prva pretpostavka za ovakvo tumačenje da Jevreji nisu znali kako da spreče fermentaciju grožđanog soka, a budući da je svadba bila u proleće, 6 meseci nakon berbe, imalo je vremena da se fermentiše. Druga pretpostavka je da je domaćin na svadbi, opisujući vino kao „dobro vino“, mislio na vino sa visokim stepenom alkohola i treća pretpostavka je da domaćinova izjava vino se dobro pije znači da su gosti bili pripiti od alkhola.16

Plinije kaže da su najkorisnija i najbolja vina ona čija je snaga odstranjena filterom. Slično tome, Plutarh ističe da je vino puno ugodnije piti kada ono ne pali ni mozak ni osećaje jer mu je snaga odstranena čestim filtriranjem. Talmud ističe da je pijenje alkohola zabranjeno ako je praćeno muzikom na svečanim događajima kao što je svadba. S.M. Isak, uvaženi rabin 19. v kaže: „U svojim svečanostima, uključujući i svadbu, Jevreji nikad ne piju alkoholna pića“.17

Pojedini naučnici kao što je B. Iston govore da se grožđani sok vrlo teško može sačuvati bez pomoći modernih sredstava, a njegovo čuvanje u toplim i ne previše čistim uslovima Palestine nije moguće. Ali to je mišljenje zasnovano na pogrešnoj pretpostavci da je očuvanje alkoholnog vina jednostavnije od soka.18 Fermentisano vino je podložno mnogim infenkcijama koje uzrokuju ukiseljenje, zaudaranje i kvarenje. Tačno je da se grožđani sok lako kvari u uslovima 4-25°. Glukoza i grožđani šećer, kao i belančevine pospešuju proces vrenja. Raspadanje belančevina, stvara povoljne uvete za razmnožavanje mikroba kvasca koji se meša sa onima u zraku i oslobađa hemijske enzime kao što su etil-alkohol i ugljen dioksid.19 Proces pasterizacije u 19. veku je rešio ovaj problem kontrole fermentizacije sprečivši razvoj infekcija koje su kvarile proizvode. To je obavljeno putem proces pasterizacije prokuvavanjem vina koje se obavlja na 6582° C. Taj proces je bio poznat i Jevrejima u biblijsko doba.

J. Kito u Biblijskoj literaturi kaže da su Jevreji koristili prokuvano vino (sok od grožđa). U talmudskoj raspravi pod nazivom Abodah Zarah, Rabin Aši govori: „Naše kuvano vino koje čuvaju pagani ne treba dvostruko pečenje. Nema straha da bi ga ponudili idolima jer ga ne nude u takvom obliku“. Razlog je u tome što pagani u svojim žrtvovanjima upotrebljavali samo fermentiano vino. Takođe neke biblijske reference na medeni debash, mogle bi se odnositi na slatki grožđani sirup. Hebrejski debash odgovara arapskom dibs što je uobičajeni naziv za slatki sirup dobijen iskuvavanjem soka od grožđa ili drugog voća.20

Druga metoda koja se koristila je očuvanje putem filtracije. Odvajaju se belančevine koje pomažu stvaranje uzročnika vrenju, kvasca, i to putem procesa putem filtracije ili laganim gnječenjem. Plutarh, grčki istoričar iz 1. veka govori: „Vino se smatra starijim i slabije snage kada se češće filtrira. Kad mu se odstrani snaga, vino ne zamućuje mozak niti pali strasti i mnogo je ugodnije za piće“21

Vrenje grožđanog soka se može sprečiti ako ga se drži na temperaturi ispod 4°. Ova metoda se zasigurno upotrebljavala pre jer Kato spominje čak 2 veka pre Plinija: „Ako želite održati grožđani sok tokom cele godine, stavite ga u amforu, začepite smolom i uronite u vodu. Izvadite nakon mesec dana, ostaće sladak celu godinu“.22

Vrenje se može sprečiti dimom sumpor dioksida. Metoda se sastoji od punjenja posuda svežim nefermentisanim grožđanim skom gotovo do vrha i kađenjem sumpornim dioksidom u praznom delu.23

Hristova izjava da „novo vino mora biti u novim mehovima“ (Lk 5;38; Mt 9;17, Marko 2;22) ponekad se tumači kao Isusovo odobravanje umerenog korišćenja alkoholnog vina. Svako zna da pritisak gasa koji proizvodi vrenje ne može izdržati nikakva posuda, bilo od kože ili od stakla. A.B. Brus ističe: „Isus nije upošte mislio na prevrelo alkoholno vino nego na sok od grožđa koje se jedino moglo sa sigurnošću držati u novim kožnatim posudama, a ne u starim u kojima je pre bilo fermentisano vino jer bi čestice njegovih belančevina zadržale u koži i potaknule vrenje a ono bi stvorilo gasove s ogromnim pritiskom.“24

Takođe vredi napomenuti da je rašireno verovanje da je vino Poslednje večere bilo alkoholno jer su navodno Jevreji za Pashu koristili samo fermentisano vino. Unatoč tome, postoji dokaz u Mojsijevom zakonu koji zahteva da se ništa fermentisano, odnosno uskvasano ne smije upotrebiti za vreme Pashe (2. Moj 12;15; 13;6). Isus je dobro razumeo duh i smisao Mojsijevog uputstva u pogledu „beskvasnih stvari“ što se vidi u njegovoj poruci: „Čuvajte se farisejskog i sadukejskog kvasca“25

Možemo zaključiti na osnovu iznesenih argumenata da je vino u Bibliji produkt neadekvatnog izražavanja i prevođenja, odnosno bolje reći nenaučnog ili šturog definisanja termina. Vino u Bibliji može označavati i sok od grožđa i alkoholno vino u zavisnosti od konteksta. Razlog leži u tome što Biblija nije pisana naučnim stilom, već je upotrebljen lirski stil, koji karakterišu stihovi, te ne može svaki pojam biti precizno objašnjen i naučno definisan, jer bi to iziskivalo mnogo obimniju građu. Upkos tome, ona jeste temelj nauke i u kompatibilnosti s njom. Tako da su i teologije i uputi vezani za vino u skladu sa naučnim istraživanjima i dokazima koje smo prethodno izneli, tako da fermentisani grožđani sok, odnosno alkoholno vino ne možemo nikako gledati kao bogougodno piće koje služi na blagodat ljudima.

Reference:

1 Samuele Bakioki:„Vino u Bibliji“, str. 2-3
2 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 338.
3 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 343.
4 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 346.
5 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 350.
6 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 348-349.
7 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 350.
8 Nil Nidli: „Zakoni zdravlja i izlečenja“, str. 355-356.
9 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 6-7
10 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 7.
11 Aristotel, „Meterologica“ 384 god, str. 4-5.
12 Cited by Lois Ginzberg, “A response to the Question Whether Unfermented Wine May Be Used in Jewish Ceremonies, “ American Jewish Year Book, 1923, p. 409.
13 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 9.
14 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 11-13.
15 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 13-15.
16 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 20.
17 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 20.
18 Samuele Bakoki: „Vino u Bibliji“, str. 15.
19 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 16.
20 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 17.
21 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 17
22 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 18.
23 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 19.
24 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 21.
25 Samuele Bakioki: „Vino u Bibliji“, str. 24-25.