Kako to da se u Mateju prvom poglavlju daje rodoslov Josifa kad on nije biološki otac Jošue?

Ovo je jedno od najoštrijih pravnih i tekstualnih pitanja u drugom delu Biblije. Na prvi pogled, deluje potpuno nelogično: ako Matej želi da dokaže da je Ješua (Isus) začet natprirodno i da mu Josif nije biološki otac, zašto onda troši celo prvo poglavlje nabrajajući Josifove pretke od Avrama i Davida?

Odgovor se krije u jevrejskom porodičnom i ugovornom pravu 1. veka. U biblijskom i rabinskom svetu, pravo na presto i nasledstvo nije funkcionisalo po modernim biološkim pravilima, već po pravnim i zakonskim pravilima.

Evo kako farisejski pravni sistem tog doba objašnjava ovaj rodoslov i zašto je Josifova linija bila apsolutno neophodna da bi Ješua legalno mogao da bude car (Mesija).

Koncept pravnog očinstva (Jihus)

U starom Izraelu, rodoslovna linija (jihus) prenosila se isključivo preko muškarca, odnosno oca. Međutim, jevrejski zakon je prepoznavao situacije u kojima muškarac postaje legalni otac djeteta, sa svim pravima nasleđivanja, iako mu nije biološki otac.

Najbolji primer za to je Leviratski brak (Jibum – 5. Mojsijeva 25:5-6). Ako brat umre bez dece, njegov preživeli brat se ženi udovicom. Prvo dete koje se rodi iz tog braka biološki pripada preživelom bratu, ali pravno i zakonski se pripisuje preminulom bratu i nasleđuje njegovo ime i imovinu.

Za jevrejski um, pravna veza je bila jednako snažna (a nekada i snažnija) od biološke. Kada je Josif prihvatio Mariju (Mirjam) za ženu nakon što mu je anđeo objasnio situaciju, i kada je detetu javno dao ime Ješua, on je izvršio čin legalnog usvajanja. Tog sekunda, prema jevrejskom zakonu, Ješua je postao punopravni član Josifovog doma i naslednik njegove loze.

Pravo na Davidov presto je pravno nasleđe

Mesija je morao da bude „Sin Davidov”. Pravo na presto cara Davida prenosilo se isključivo kroz kraljevsku, mušku liniju nasledstva.

Da je Matej dao rodoslov samo preko Marije (čak i ako je ona bila iz Davidovog plemena, o čemu svedoči rodoslov u Luki), to Jevrejima 1. veka ne bi bilo dovoljno da potvrde pravo na presto, jer žene u Izraelu nisu prenosile pravo na carski tron ako je postojala muška linija.

Josif je bio direktni potomak cara Davida i cara Solomona. On je bio legalni nosilac prava na kraljevsku krunu.

Pošto je Josif pravno usvojio Ješuu, pravo na Davidov presto je sa Josifa prešlo na Ješuu.

Bez Josifovog rodoslova, Ješua bi u očima jerusalimskog suda bio van pravne linije nasleđivanja i ne bi mogao da ima legalne pretenzije na titulu cara Izraela.

Problem carevog prokletstva (Zakon o Jehoniji)

Postoji još jedan fascinantan proročki detalj koji objašnjava zašto je kombinacija Josifovog pravnog rodoslova i devičanskog začeća bila jedini način da se ispuni proročanstvo.

U Knjizi proroka Jeremije (22:30), Bog izriče strašno prokletstvo nad jednim od poslednjih judejskih careva, Jehonijom (Honijom), zbog njegovog velikog greha:

„Upišite ovog čoveka kao bezdetnog… jer niko od njegovog potomstva neće uspeti da sedne na presto Davidov i da više vlada u Judeji.”

Sada nastaje ogromna teološka zagonetka: Josif je bio direktni potomak tog istog prokletog cara Jehonije (što vidiš u Mateju 1:11).

Da je Ješua bio biološki sin Josifov, on bi nasledio prokletstvo i ne bi mogao da sedne na presto Davidov prema Jeremijinom proročanstvu.

Sa druge strane, da Ješua nije imao nikakve veze sa Josifom, ne bi imao pravni legitimitet na krunu.

Kako je Bog rešio ovu pravnu partiju?

Tako što je Ješua rođen bez biološkog učešća Josifa (čime je izbegao Jehonijino biološko prokletstvo krvi), ali je kroz Josifovo usvajanje dobio legalno, carsko pravo na krunu. On je nasledio Josifovo pravo, ali ne i njegovu krv.

Za Mateja, koji piše strogo pravno orijentisanim Jevrejima, rodoslov u prvom poglavlju je „vlasnički list”.

On njime poručuje farisejskim sudijama i pisarima: „Evo dokaza da je unutar našeg zakonskog sistema ovaj čovek legalni naslednik cara Davida preko svog poočima/očuha Josifa, a evo i dokaza (u nastavku poglavlja) da je On začet Duhom Svetim, čime je ispunio Isaijino proročanstvo da će devojka roditi sina.” To je savršen spoj nebeskog identiteta i zemaljskog, jevrejskog prava.

RODOSLOV PO LUKI

Ovo nije isti rodoslov kao onaj koji je naveden u Mateju. Ili je Matej ili je Luka zapravo zabeležio rodoslov Ješuine (Isusove) majke, dok je onaj drugi zabeležio rodoslov Ješuinog oca.

Tradicionalno se smatra da je Luka zabeležio Mirjamin (Marijin) rodoslov (ne pominjući njeno ime direktno, već koristeći ime njenog muža), pa bi stoga Josef bio Elijev „zet”. (Rodoslovi u Bibliji uvek prate liniju iz perspektive oca/sina i retko pominju žene.)

U svakom slučaju, Matej i Luka su zabeležili dve različite rodoslovne linije i stoga oni nisu u suprotnosti jedan drugom, već pružaju dopunske informacije o rodoslovima Ješuinih zemaljskih roditelja. Ove dve rodoslovne linije se razdvajaju nakon cara Davida. Matej nastavlja rodoslov preko Solomona dok u Luki se rodoslov nastavlja preko Natana.

Da li Jošua mora biti krunski naslednik ili samo potomak Davidov da bi bio Mesija/Car?

Kratak i direktan odgovor glasi: Da bi bio pravni Mesija (Mahišah), On je morao biti i jedno i drugo – i biološki potomak i krunski (pravni) naslednik Davidovog prestola.

Upravo zbog toga imamo dva rodoslova. Da je bio samo biološki potomak bez prava na presto, bio bi samo još jedan u nizu hiljada Davidovih potomaka koji su u 1. veku živeli u Judeji. Da je imao samo pravno pravo bez biološke veze (krvi), ne bi ispunio fizička proročanstva.

Evo kako se prepliću ta dva uslova kroz zahteve Mojsijevog zakona i Davidovog saveza:

Zašto je morao biti biološki potomak (Seme)?

Bog je caru Davidu dao bezuslovno obećanje, poznato kao Davidov savez:

„Kada se navrše dani tvoji… podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo.” (Samuilova 7:12)

Proroci su kasnije precizirali da Mesija mora biti fizički „izdanak” ili „grana” iz panja Jesejeva (Davidovog oca). Dakle, Mesija je morao imati Davidovu krv u svojim venama.

Marija obezbeđuje tu biološku krv. Isus je fizički rođen od žene koja je direktni potomak Davida (preko sina Natana kod Luke).

Zašto je morao biti krunski (pravni) naslednik?

U Izraelu, pravo na kraljevski presto i pripadnost plemenu prenosili su se isključivo preko oca (4. Mojsijeva 1:18). Majčino pleme nije određivalo pravni status deteta u pogledu nasledstva prestola.

Da bi Isus imao pravo da sedne na „presto Davida oca svoga”, On je morao biti zvanično priznat u porodici koja ima krunsko pravo prvorodstva. To pravo je išlo preko carskog niza (Solomon – Rohoam – svi judejski kraljevi do Jehonije i Rije).

Josef nije bio biološki otac, on je bio Marijin muž (ili pravni staratelj/usvojitelj Isusa). U jevrejskom pravu, usvajanje ili priznavanje deteta unutar porodice davalo je tom detetu puna pravna i nasledna prava. Prva glava Mateja služi upravo tome: da dokaže da Isus, preko svog legalnog oca Josefa, drži „tapiju” na Davidov presto. On je legalni krunski naslednik.

Zaključak

Ješua je morao biti krunski naslednik da bi imao legalno pravo na tron nad Izraelom, i morao je biti biološki potomak da bi ispunio proročanstvo o Davidovom semenu.

Jedno bez drugog bi ga diskvalifikovalo u očima Sanhedrina i pismoznalaca 1. veka koji su savršeno poznavali carsko pravo. Kombinacija Marijine krvi i Josefovog legalnog očinstva stvorila je jedinstven pravni presedan u istoriji koji je omogućio da se ispune oba uslova, zaobilazeći Jehonijinu kletvu.