Mane ovakvog sistema leže u sledećim faktorima:

1. Ni za jedno kvantitativno istraživanje u ovoj oblasti ne može se tvrditi da je korišćeni uzorak reprezentativan za ukupnu homoseksualnu populaciju, već samo za otvorene isključive homoseksualce, koji čine izrazitu manjinu u odnosu na ukupnu populaciju homoseksualaca (10%).

2. U mnogim slučajevima zabeležnih impresija odraslih homoseksualaca o sopstvenoj dečačkoj ženskosti javlja se retrospektivna distorzija, odnosno iskrivljena, lažna sećanja.

3. Pogrešno interpretiranje ponašanje dece usled nedostatka istopolne unutarporodične socijalizacije, što dovodi do relativno primetnijeg otpora napuštanju porodične sigurnosti i prividne feminiziranosti (15)

Unatoč tvrdnjama gej lobista da je homoseksualitet civilizacijska nužnost, budući da se javlja u svim civilizacijama u svako vreme, naučni podaci govore da to nije tako. Autori D.J. West u svojoj knjizi „Homoseksualitet“ navodi da su istraživači Ford i Beach, istraživši svu raspoloživu antropološku literaturu, našli da je od ukupno 76 primitivnih zajednica, u 49 (što je 64% od ukupnog broja) nađeno da je neki oblik homoseksualne aktivnosti bio smatran prihvatljivim. Što dovodi do toga da u 36% analiziranih civilizacija nisu postojali tragovi homoseksualiteta čak ni indirektno, a to znači da ono nije nužnost. (16)

Dodajmo još da nauka dokazuje još strašnije probleme: homoseksualne težnje mogu da rezultiraju iz izlaganja alkoholu u materici, kada majka konzumira alkohol za vreme trudnoće. Sada postoji zabrinutost da i sam mozak može da ispolji poremećenu sekasualnu diferencijaciju – čak i kada je izlaganje alkoholu bilo relativno blago. (17)

DA LI JE HOMOSEKSUALIZAM UROĐEN I NEIZLEČIV?

Danas je uvreženo mišljenje medju strukom i javnošću da je homoseksualitet urođena bolest, ali da li je to baš tako?

„Bivši gej aktivista Majkl Glace (Michael Glatze) koji je proveo 16 godina kao gej, osnivač LGBT časopisa pod nazivom „Young Gay America“, uspešno se izlečio i postao pastor. Svedoči da je prelazak na drugu stranu bio posve oslobađajuće, najlepša i najneverovatnija stvar koju je ikada doživeo u vlastitom životu.

Ričard Koen, koji se danas uspešno bavi lečenjem gejeva, izdaje 3 knjige koje se bave slučajevima izlasku iz homoseksualiteta: „Being gay: Nature, nurture or both“, „Coming out straight“, „Gay children, straight parents“, sve su prevedene i kod nas.

Osnivačica lezbejskog časopisa Venus (1995), Charlene Cothran je 2006. javno obznanila da je napustila lezbejstvo.

Alen Chambers, koji vodi zajednicu „Exodus international“, koja okuplja bivše homoseksualce, tvrdi da postoji desetine hiljade ljudi koji su kao i on nadvladali tu bolest.“ (18)

Možemo primetiti da su apsolutno svi rodonačelnici psihijatrije zagovornici da homoseksualitet nije urođen fenomen i da je u pitanju poremećaj. Šulc i Henke govore da su različiti oblici homoseksualnosti psihički poremećaji. Adler i Štekel bili su istog mišljenja. Viktor Frankl naziva homoseksualizam perverzijom. Austrijski psihijatar Ringel kaže: „Homoseksualizam nema nikakve veze sa nasleđivanjem, predispozicijama ili hormonalnim poremećajem, ona je zapravo neurološki sindrom, iz kog se krije neki poremećaj ličnosti“

Što se genetike tiče, poznat je čuveni slučaj neuroanatoma Sajmona Livaja (Simon LeVay) sa Salkovog instituta i njegovim navodnim nalazom biološke prirode homoseksualiteta. On je, naime, secirajući leševe 41 muškarca, u veličini grozda moždanih neurona u hipotalamusu poznatog kao INAH 3, za koji se smatra da kontroliše seksualnu aktivnost, našao da je bar kod pojedinih pokojnika za koje se znalo da su bili homoseksualci, ovaj segment hipotalamusa bio znatno manji nego kod ostalih muškaraca. Za mnoge je ovaj slučaj bio dokaz da je sklonost ka istom polu genetički određena, no ovaj slučaj je odmah bio objašnjen u okviru samog Salkovog instituta od strane pomoćnika dr Keneta Klivingtona, koji je istakao da postoji ubedljiva evidencija da ćelijske mreže mozga imaju sposobnost da se rekonfigurišu u odgovoru na izvesna iskustva, kao npr. kod ljudi koji čitaju Brajevu azbuku nakon što su oslepeli, područje mozga koje kontroliše prst koji služi za čitanje postalo je veće. Ne treba spominjati Bejli- Pilarovu studiju koja je pokazala da ako je jedan od identičnih blizanaca homoseksualan, onda postoji 52% verovatnoće da je i drugi blizanac takođe homoseksualan, dok je verovatnoća samo 22% kod neidentičnih blizanaca. (19)

KARAKTER I PONAŠANJE HOMOSEKSUALACA

Alfred Kinsi je tokom proučavanja homoseksualiteta u zatvoru istakao svog šezdesetogodišnjeg pacijenta, imenovavši ga kao pacijenta X, čoveka koji je tokom svog života ima seksualne odnose sa oko 100 dečaka i devojčica, rekavši za njega da je to čovek posve fin i ljubazan, mirne naravi, uopšte jedan divan i nenametljiv čovek.

Family Tree Institute, koji se izmedju ostalog bavi proučavanjem ponašanja raznih socijalnih grupa, u jednom istraživanju u odeljku medicina i homoseksualne navike objavio je sledeće podatke: 6 najvećih serijski ubica u SAD su bili homoseksualci, dok je 44% svih serijskih ubica činili upravo oni. Homoseksualci su izvršili 50% ubistva u Vašingtonu izmedju 1971. i 1982. god. Nasilnički sadomazohistički seks je jedan od obeležja LGBT zajednica, takođe zbir svih statistika govori da homoseksualne zajednice proizvedu mnogo više nasilja nego što se čini nad njima. Prema izveštajima policijskih službenika ubistva sa po 20 i više uboda nožem su karakteristična za ovu grupu ljudi. (20)

U odeljku prljavi seks, tvrdi se da većina homoseksualaca ima vrlo prljave navike, a najgore su lizanje čmara i jedenja izmeta, kao i uriniranje jedan na drugoga. Nekoliko istraživanja u SAD su pokazala da prosečan homoseksualac u proseku ima odnose sa 50-70 partnera, pri čemu 70% je većinu svojih odnosa imalo u jednokratnim vezama. 1979. američki homoseksualci su godišnje u proseku oralno zadovoljili 108 partnera i progutao seme od 48 njih, razmenili pljuvačku sa 96 partnera, primili 68 peniskih penetracija, okusili izmet od 18 partnera.

Studija Family Tree Instiuta tvrdi da je pedofilija sastavni deo homoseksualizma, u 30-40% slučajeva napastvovanja dece su učinili odrasli homoseksualizma, 35% nastavnika koji su napastvovali učenike su homoseksualci.

Sagovornik, koji je bivši homoseksualac, izneo je svoje svedočanstvo boravka u gej zajednici, čiji intervju možemo videti na youtubu, prenosi da je 90% ljudi na gay forumima praktikuje vrlo prljave navike koji su navedeni ranije. Svedoči takođe da su homoseksualci vrlo problematične, nestabilne ličnosti, nalik ljudima koji dožive nervni slom, krajnje su nepouzdani, nisu skloni držanju obećanja, dosta sebični. Skloni su vredjanju, histeriji, osvetoljubivosti. Iznosi da najveći deo (80-90%) njih ima straight ponašanje, različito od stereotipa koji vlada, što govori da nisu rodjeni kao takvi, zatim da su svesni da imaju problem i da ih nešto nagoni da to rade, jer to nije njihov izbor. Zaključuje da to ne može biti urođen genetički problem, već da je stvar perverzije i strasti. (21)

HOMOSEKSUALIZAM I RELIGIJA

„Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube;“  3. Mojsijeva 20;13

„Živinčeta nikakoga nemoj obležati skvrneći se s njim“  3. Mojsijeva 18; 23

„Kao što i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugijem mesom, postaviše se za ugled i muče se u vječnom ognju“ Juda1;7

„Ili ne znate da nepravednici neće naslijediti carstva Božijega? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni rukobludnici, ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstva Božijega neće naslijediti“ 1. Kor 9-10;

Indikativno je da Biblija ne smatra homoseksualizam urodjenim, nepopravljivim problemom, već modelom ljudskog ponašanja, koji se usled delovanja različitih uticaja, dominantno duhovnih, ispoljava na taj način. Absurdno bi bilo, s druge strane, da bi Bog zahtevao smrtnu kaznu za LGBT pripadnike, ukoliko bi to ponašanje bilo urodjeno i nepopravljivo za njih. Nema smisla govoriti o tome da je Bog nekoga stvorio kao homoseksualca, prokleo ga za ceo život, da bi ga posle puberteta kada nastupe takvi sexualni nagoni, likvidirao. Vredelo bi napomenuti, kako vidimo na osnovu stihova, da Bog svrstava takvo ponašanje u grupu sa ostalim gresima bluda, koji se ne razlikuje od preljube i predbračnih veza kao i opštenja sa životinjama.

PRAVI UZROK

Kao što tvrdi nauka, ali i iskustva bivših homoseksualaca, to ne može biti nikako uslovljeno urođenim genetskim faktorom, niti da je u pitanju neizlečiva bolest.

Da li je homoseksualizam mentalna bolest ili samo duhovna bolest?

Homoseksualizam jeste mentalni poremećaj, ali prevaletno uzrokovan takvim ponašanjem, jer proizvodi socijalnu neprilagodjenost uz prisutnu neurozu barem u jednoj fazi ispoljavanja, a nikako nije uzrokovan određenim psihofizičkim poremećajima, osim u slučajevima upotrebe alkohola, kada dolazi do disbalansa u pretfrontalnom režnju koji je odgovoran za donošenje moralnih odluka.