ŠTA ZNAČI ŠIRITI JEVANĐELJE
„Idite, dakle, i načinite učenicima sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“
Matej 28:19 (NASB-New American Standard Bible)
πορευθέντες οὖν μαθητεύσατε πάντα τὰ ἔθνη, βαπτίζοντες αὐτοὺς εἰς τὸ ὄνομα τοῦ Πατρὸς καὶ τοῦ Υἱοῦ καὶ τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, (grčki tekst)
Načinite učenicima – Delite traktate „Četiri duhovna zakona“ na plaži. Dajete deci u dnevnom kampu priče iz Jevanđelja u obliku stripa. Dobrovoljno se prijavljujete za kratkoročno misionarsko putovanje kako biste izgradili crkvu u Centralnoj Americi. Svi vam čestitaju na vašem „misionarskom stavu“ i velikodušnosti. Ali ja sam ovde da kažem nešto drugo: promašili ste poentu.
Otkrili smo da to nije zapovest, da se ne radi o deljenju verskog materijala i da to ima malo veze sa vašim ličnim razlogom da priđete strancu. Reč je o koračanju kroz život prema Mesijinoj paradigmi.
Danas želim da vas izazovem da razmislite o pravoj zapovesti ovde: „Načinite učenicima“. Zapravo, to je grčki glagol μαθητεύω (mathēteúō) On zapravo ne kaže „pravite učenike“ (kao proces proizvodnje). On kaže: „Učenikujte!“ (budite mentori). To je imperativ (zapovest) i ne radi se o tome koliko ste „spasenja“ pokrenuli, već o tome u koliko ste ljudi uložili svoj život. Vidite, „učenikovanje“ traje dugo… veoma dugo. Godine prijateljstva, empatije, hodanja u istim cipelama. Godine zasluživanja prava da uputite prekor. Godine bivanja živim modelom puta poslušnosti Tori. Ako to niste uradili, onda niste ispunili Mesijinu zapovest. Promašili ste poentu. Ono što Ješua traži od vas je dugoročna posvećenost šalomu (dobrobiti/miru) drugoga. Ako sa nekim niste prošli i sito i rešeto, niste zaslužili njegovo ili njeno poverenje, a bez uzajamne emunah (vere/poverenja), transformacija paradigme jednostavno nije moguća.
Da li su traktati, džepna Jevanđelja i misionarska putovanja gubljenje vremena? Naravno da ne. Svi oni imaju svoju ulogu, svoje mesto u Carstvu. Ali nemojte misliti da su oni i blizu onoga što Mesija traži. Nisu. Možete dati Bibliju svakome na svetu, a da ne ispunite Veliki nalog(evangelizaciju). Možete dati svoje srce tokom niza godina životu samo jedne druge osobe i čuti reči: „Dobro uradjeno, dobri i verni slugo.“
Idite– U NASB prevodu postoji fusnota za ovo koja glasi: „Ili Pošto ste otišli (grč. aorist particip)“. Ako je, zapravo, glagolsko vreme aorist, ono jednostavno ne može biti imperativ. Kako možete dati zapovest za nešto što je već završeno u prošlosti? Grčka reč ovde je glagol πορεύομαι (poreúomai). To je zapravo aorist, pasivni particip. Aorist ga čini radnjom koja je već izvršena, ali to nije sasvim kraj priče. To je takođe particip, pa bi trebalo da glasi „otišavši“ (pošto ste otišli), a pošto je pasiv, trebalo bi da bude „pošto ste poslati“ ili „otišavši za sebe“. Ova druga opcija vas može podsetiti na još jedan ključni hebrejski izraz: lech lecha לֶךְ־לְךָ . Sećate li se gde se taj hebrejski izraz nalazi? Pogledajte Postanje 12:1. Šta Bog kaže Avramu? „Izađi iz sebe“, to jest: „Uradi više nego što je samo odlazak. Ostavi svoje staro ’ja’ iza sebe.“
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־אַבְרָם לֶךְ־לְךָ מֵאַרְצְךָ וּמִמּוֹלַדְתְּךָ וּמִבֵּית אָבִיךָ אֶל־הָאָרֶץ אֲשֶׁר אַרְאֶךָּ׃
Zar pretpostavljate da učenici nisu bili usklađeni sa tim istim rečima sa Mesijinih usana? (Naravno, Ješua im se nije obraćao na grčkom!) Čini se prilično očiglednim, zar ne? Mesija govori svojim sledbenicima da su oni već napustili stari put i da su sada angažovani u drugačijem hodu. Ovo je opisno (deskriptivno), a ne naredbodavno (preskriptivno).Ovo je izjava o njihovom trenutnom stanju, a ne zahtev da evangelizuju svet.
Ali mi to nismo tako čitali, zar ne? Čitali smo to kao „Veliki nalog“, to jest, kao obavezu da vrbujemo. Štampali smo milione i milione Biblija. Slali smo misionare po celoj zemaljskoj kugli. Upumpali smo milijarde dolara u preobraćenje naroda. Šta je bio rezultat? Vilijam Graham primećuje: „U najmanju ruku, u poslednjih vek i po možemo uočiti sledeće: baš u meri u kojoj je dostupnost biblijskog teksta rasla — kroz opismenjavanje i sveprisutnost štampanih Biblija — tako je uticaj Biblije na zapadnu kulturu drastično opao.“ Isporučili smo poruku bez neophodne transformacije. Zaboravili smo da to nije bio imperativ. Bila je to izjava o promenjenom životu. Ali zato što smo mislili da je to zapovest, zaključili smo da smo, čim isporučimo poruku, ispunili uslov. Tada je na Bogu bilo da preobrati srce. [1]
Ješua nije dao zapovest jer je davanje takve zapovesti bilo nepotrebno i odvlačilo je pažnju. Ono što je on uradio jeste da je priznao da se život promenio, i pošto se promenio, življenje će biti drugačije.(Analogija sa Avramom). Dakle, dok su ti učenici išli kroz svoj svakodnevni život, otkrili su da njihovi svakodnevni životi više nisu isti. Promena je bila neosporna. I to je ono što je bilo primećeno. „Braćo, šta da činimo?“ jeste rezultat toga (Dela 2:37). Možda je trebalo da primetimo da što smo više Biblija pravili, one su imale manje uticaja. Nešto više od samih reči je nedostajalo.
Zanimljivo je da SHEM TOV Matej, i ako nema dodatak *krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha*, mnogo preciznije prevodi i kontekst je mnogo jasniji. (Ja verujem da zapravo grčki tekst prati hebrejski i čisto sumnjam da je ikad Jošua rekao *krsteći u ime oca, sina i svetoga duha ali ne bih jos pisao o tome jer još istražujem).
πορευθέντες οὖν μαθητεύσατε πάντα τὰ ἔθνη, βαπτίζοντες αὐτοὺς εἰς τὸ ὄνομα τοῦ Πατρὸς καὶ τοῦ Υἱοῦ καὶ τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, (grčki tekst)
Načinite učenicima – Delite traktate „Četiri duhovna zakona“ na plaži. Dajete deci u dnevnom kampu priče iz Jevanđelja u obliku stripa. Dobrovoljno se prijavljujete za kratkoročno misionarsko putovanje kako biste izgradili crkvu u Centralnoj Americi. Svi vam čestitaju na vašem „misionarskom stavu“ i velikodušnosti. Ali ja sam ovde da kažem nešto drugo: promašili ste poentu.
Otkrili smo da to nije zapovest, da se ne radi o deljenju verskog materijala i da to ima malo veze sa vašim ličnim razlogom da priđete strancu. Reč je o koračanju kroz život prema Mesijinoj paradigmi.
Danas želim da vas izazovem da razmislite o pravoj zapovesti ovde: „Načinite učenicima“. Zapravo, to je grčki glagol μαθητεύω (mathēteúō) On zapravo ne kaže „pravite učenike“ (kao proces proizvodnje). On kaže: „Učenikujte!“ (budite mentori). To je imperativ (zapovest) i ne radi se o tome koliko ste „spasenja“ pokrenuli, već o tome u koliko ste ljudi uložili svoj život. Vidite, „učenikovanje“ traje dugo… veoma dugo. Godine prijateljstva, empatije, hodanja u istim cipelama. Godine zasluživanja prava da uputite prekor. Godine bivanja živim modelom puta poslušnosti Tori. Ako to niste uradili, onda niste ispunili Mesijinu zapovest. Promašili ste poentu. Ono što Ješua traži od vas je dugoročna posvećenost šalomu (dobrobiti/miru) drugoga. Ako sa nekim niste prošli i sito i rešeto, niste zaslužili njegovo ili njeno poverenje, a bez uzajamne emunah (vere/poverenja), transformacija paradigme jednostavno nije moguća.
Da li su traktati, džepna Jevanđelja i misionarska putovanja gubljenje vremena? Naravno da ne. Svi oni imaju svoju ulogu, svoje mesto u Carstvu. Ali nemojte misliti da su oni i blizu onoga što Mesija traži. Nisu. Možete dati Bibliju svakome na svetu, a da ne ispunite Veliki nalog(evangelizaciju). Možete dati svoje srce tokom niza godina životu samo jedne druge osobe i čuti reči: „Dobro uradjeno, dobri i verni slugo.“
Idite– U NASB prevodu postoji fusnota za ovo koja glasi: „Ili Pošto ste otišli (grč. aorist particip)“. Ako je, zapravo, glagolsko vreme aorist, ono jednostavno ne može biti imperativ. Kako možete dati zapovest za nešto što je već završeno u prošlosti? Grčka reč ovde je glagol πορεύομαι (poreúomai). To je zapravo aorist, pasivni particip. Aorist ga čini radnjom koja je već izvršena, ali to nije sasvim kraj priče. To je takođe particip, pa bi trebalo da glasi „otišavši“ (pošto ste otišli), a pošto je pasiv, trebalo bi da bude „pošto ste poslati“ ili „otišavši za sebe“. Ova druga opcija vas može podsetiti na još jedan ključni hebrejski izraz: lech lecha לֶךְ־לְךָ . Sećate li se gde se taj hebrejski izraz nalazi? Pogledajte Postanje 12:1. Šta Bog kaže Avramu? „Izađi iz sebe“, to jest: „Uradi više nego što je samo odlazak. Ostavi svoje staro ’ja’ iza sebe.“
וַיֹּאמֶר יְהוָה אֶל־אַבְרָם לֶךְ־לְךָ מֵאַרְצְךָ וּמִמּוֹלַדְתְּךָ וּמִבֵּית אָבִיךָ אֶל־הָאָרֶץ אֲשֶׁר אַרְאֶךָּ׃
Zar pretpostavljate da učenici nisu bili usklađeni sa tim istim rečima sa Mesijinih usana? (Naravno, Ješua im se nije obraćao na grčkom!) Čini se prilično očiglednim, zar ne? Mesija govori svojim sledbenicima da su oni već napustili stari put i da su sada angažovani u drugačijem hodu. Ovo je opisno (deskriptivno), a ne naredbodavno (preskriptivno).Ovo je izjava o njihovom trenutnom stanju, a ne zahtev da evangelizuju svet.
Ali mi to nismo tako čitali, zar ne? Čitali smo to kao „Veliki nalog“, to jest, kao obavezu da vrbujemo. Štampali smo milione i milione Biblija. Slali smo misionare po celoj zemaljskoj kugli. Upumpali smo milijarde dolara u preobraćenje naroda. Šta je bio rezultat? Vilijam Graham primećuje: „U najmanju ruku, u poslednjih vek i po možemo uočiti sledeće: baš u meri u kojoj je dostupnost biblijskog teksta rasla — kroz opismenjavanje i sveprisutnost štampanih Biblija — tako je uticaj Biblije na zapadnu kulturu drastično opao.“ Isporučili smo poruku bez neophodne transformacije. Zaboravili smo da to nije bio imperativ. Bila je to izjava o promenjenom životu. Ali zato što smo mislili da je to zapovest, zaključili smo da smo, čim isporučimo poruku, ispunili uslov. Tada je na Bogu bilo da preobrati srce. [1]
Ješua nije dao zapovest jer je davanje takve zapovesti bilo nepotrebno i odvlačilo je pažnju. Ono što je on uradio jeste da je priznao da se život promenio, i pošto se promenio, življenje će biti drugačije.(Analogija sa Avramom). Dakle, dok su ti učenici išli kroz svoj svakodnevni život, otkrili su da njihovi svakodnevni životi više nisu isti. Promena je bila neosporna. I to je ono što je bilo primećeno. „Braćo, šta da činimo?“ jeste rezultat toga (Dela 2:37). Možda je trebalo da primetimo da što smo više Biblija pravili, one su imale manje uticaja. Nešto više od samih reči je nedostajalo.
Zanimljivo je da SHEM TOV Matej, i ako nema dodatak *krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha*, mnogo preciznije prevodi i kontekst je mnogo jasniji. (Ja verujem da zapravo grčki tekst prati hebrejski i čisto sumnjam da je ikad Jošua rekao *krsteći u ime oca, sina i svetoga duha ali ne bih jos pisao o tome jer još istražujem).
לכו אתם
ושמרו אותם לקיים כל הדברים אשר צויתי אתכם עד עולם
ושמרו אותם לקיים כל הדברים אשר צויתי אתכם עד עולם
Prema verziji Shem Tov, akcenat nije na “evangelizaciji” u smislu širenja nove religije, već na kontinuitetu poslušnosti.
Reči “Idite vi” (Leko atem) i “čuvajte ih” (ve-shimeru otam) sugerišu da sami učenici postaju čuvari i instruktori onoga što su već primili (Čuvari zakona, Jošua ih je podučio zakonom i ispravio ono što su fariseji iskvarili u svom grešnom naraštaju i dao Zakonu puninu).
Cilj odlaska je “da izvršite sve reči koje sam vam zapovedio”. Dakle, fokus je na praksi (delima), a ne na pukoj verbalnoj proklamaciji.
Dodatak “zauvek” (ad olam) naglašava da ove zapovesti nisu privremene niti su zamenjene novim sistemom, već su večni standard ponašanja za one koji slede Mesiju.
Ovaj tekst sugeriše da se “veliko poslanje”ne sastoji u tome da se svet informiše o Isusu, već da se svet poduči načinu života koji je on uspostavio. Umesto “isporuke poruke”, reč je o širenju zajednice koja živi po Božjim zapovestima. To se savršeno uklapa u ideju da smo “isporučili poruku bez transformacije” jer smo imperativ kretanja pretvorili u administrativni zadatak, umesto u način postojanja.
Umesto da šire apstraktnu religiju, oni postaju instruktori konkretne poslušnosti. Izraz לקיים (lekayyem) u tekstu sugeriše potvrđivanje Zakona kroz njegovo praktično izvršavanje u svakodnevnom životu.
U biblijskom i hebrejskom kontekstu, „reči“ (devarim הדברים ) i „zapovesti“ (mitzvot) su neodvojive od Tore (Zakona).
Ovo je hebrejska ideja o samom životu kao činu poslušnosti. „Hodanje Njegovim putevima“. Ješua ne zapoveda nov način hodanja. On opisuje šta se dešava dok oni budu hodali. Drugim rečima, njegova verzija evangelizacije je svakodnevni život prema Božjim uputstvima, upravo ono što je Izrael trebalo da radi sve te godine još od Sinaja. Vi idete kroz život, ali sada vaše koračanje ima novi temelj — završeni život Mesije — i kao posledica toga, regrutovani ste u drugačiju perspektivu o koračanju kroz život.
Bio sam sa prijateljem u jednoj velikoj prodavnici kancelarijskog materijala. On je čovek duboko odan evanđeoskom hrišćanstvu. Dok smo plaćali na kasi, rekao je kasirki: „Imam poklon za vas, nešto važno“, i pružio joj džepni Novi zavet. Bio sam iznenađen — i pomalo uznemiren. Moguće je, naravno, da će taj čin promeniti njen život, ali on je učinjen bez ikakvog konteksta. On je uopšte nije poznavao. Bila je potpuni stranac. Nije uložio nikakav napor da je upozna. U njegovom umu, ono što je bilo važno bila je isporuka, a ne saputništvo. On je ispunjavao „Veliki nalog“. Ubaci Bibliju (ili neku skraćenu verziju) u svačije ruke i Bog će uraditi ostalo.
Neko će reći: Pa dobro, sve je to lepo i jasno, ali Pavle je misionario i apostoli, učili su o vjeri u Hrista itd…
Džon Pajper je napisao uvod za knjigu Avija Snajdera, Jevrejima nije potreban Isus… i druge zablude. [2]
Pajper primećuje da su „Jevreji prihvatili Isusa u ranim danima hrišćanske crkve“ i pominje „prvog i najvećeg hrišćanskog misionara, i samog Jevrejina i bivšeg fariseja, apostola Pavla…“. Pajperova „teologija zamene“ (supersessionism) prkosi njegovoj emotivnoj afirmaciji Jevreja. Kao i većina evangelista, on čita Pismo očima grčkih crkvenih otaca i zaključuje, kao i oni, da su Jevreji odbacili Mesiju, da su sledbenici Mesije hrišćani i da Jevreji moraju da se obrate u hrišćanstvo ili će se suočiti sa Božjim sudom. Ovde nema ničeg novog. Mogli bismo isto tako čitati Justina Mučenika. Prava je sramota što je 2000 godina antisemitskog učenja i dalje prisutno u popularnim ministarstvima.
Pajper ignoriše činjenicu da Pavle sebe ne naziva bivšim farisejem. On ignoriše činjenicu da sledbenici Ješue nikada nisu koristili termin „hrišćanin“ kao naziv za samoodređenje. On ignoriše činjenicu da „Isus“ nije ime Mesije. On ignoriše činjenicu da se reč prevedena kao „obratiti se“ (konvertovati) nikada ne primenjuje na Jevreje, već samo na neznabošce (nejevreje). On ignoriše činjenicu da se Jerusalimski sabor u Delima 15 nije borio sa pitanjem kako od Jevreja napraviti hrišćane, već šta raditi sa neznabošcima koji su ulazili u jevrejsku zajednicu. I on ne ulaže nikakav napor da razume šta nalog iz Mateja 28 zaista kaže. Pajper je prototip hrišćanskog evangeliste. On veruje da ima odgovor i nikakva količina leksičke ili istorijske analize to neće promeniti.
„Idite“, kaže evanđeoski pristrasan prevod. Ali reč je poreuthentes, aoristni pasivni particip. To nije imperativ (zapovest). To je pre opis, nešto poput: „Dok ste išli putem“. Drugim rečima, ovo nije nalog za misiju. To je uputstvo o tome kako se ponašati u uobičajenom toku vašeg životnog putovanja. Evangelisti očajnički žele da im „Isus“ kaže da obrate svet, ali Ješua to ne kaže. On kaže: „Dok putujete putem, učinite druge učenicima“. Kada rabin govori o pravljenju učenika, on ne govori o promeni vere. On govori o obučavanju uma i tela putevima Oca. Naglasak je na doživotnoj obuci, a ne na „jednom-je-dovoljno“ obraćenju. Pajperu se sviđa Snajderova knjiga jer je Snajder Jevrejin koji više nije Jevrejin. Ali to ne znači da je Ješua hrišćanin. Kako Hešel primećuje [3]: „Jevrejin bez Tore je zastareo“. Jošua je Jevrejin koji se držao Tore i učio ostale Jevreje kako da rade isto i dao suštinu.
„Jer se ne stidim Jevanđelja Hristova…“ Rimljanima 1:16
Volio bih da objasnim *evangelizaciju* u jevrejskom kontekstu prvom veka.
Kada Pavle koristi reč euangelion (dobra vest), on ne izmišlja novi hrišćanski termin. On koristi termin koji je duboko ukorenjen u hebrejskom pojmu bešura ili besorah. U biblijskom kontekstu, „dobra vest“ nije bila poziv da se pređe iz jedne religije u drugu. To je bila proklamacija o kralju! Kada bi novi kralj stupio na presto, glasnici bi trčali kroz kraljevstvo vičući „dobru vest“ – da je novi vladar tu i da se red uspostavlja.
Za Pavla i ostale apostole, „evangelizacija“ nije bila pokušaj da se Jevreji preobrate u hrišćane. Pavle nikada nije rekao nijednom Jevrejinu: „Prestani da budeš Jevrejin i postani hrišćanin“. To bi za njega bila jeres. Njegova poruka Jevrejima bila je: „Mesija je došao; stoga, budite bolji Jevreji! Vratite se Tori sa novim srcem koje nam je on obećao.“
Moderna evangelistička teologija je napravila katastrofalnu grešku jer je euangelion pretvorila u mehanizam za „spasavanje duša“ od pakla, fokusirajući se na individualnu sudbinu nakon smrti. Pavlova „evangelizacija“ je bila eshatološka i komunalna: on je objavljivao da je Bog Izrailja počeo da obnavlja svet kroz svog Mesiju i da su sada i neznabošci (narodi) pozvani da se pridruže toj zajednici Saveza, ali bez toga da postanu Jevreji, i bez toga da Jevreji prestanu to da budu.
Za pisanje ovog članka korišćeni su tekstovi sa sajta https://skipmoen.com/
REFERENCE:
William A. Graham, Beyond the Written Word: Oral Aspects of Scripture in the History of Religion (Cambridge University Press, 1987), p. 167. [1]
Shem Tov Matej: https://drive.google.com/file/d/1-odTc7mKmtrtvdWmuIsQ7EH9sEE1uNnl/view?usp=sharing
Jews Don’t Need Jesus . . . and Other Misconceptions p.7-9 [2]
God in Search of Man: A Philosophy of Judaism p.167 [3]
VIDI I OSTALE ČLANKE
ZDRAVLJE & MEDICINA
Voda Je LIJEK!
Popravite Raspoloženje Uz VODU! Voda! Voda! Voda! Voda održava normalnu cirkulaciju, olakšava pokretanje zglobova i doprinosi boljem varenju i gubitku težine dok pomaže u apsorpciji hranljivih materija u hrani.
OSTALO
Plan mentalnog treninga BESPLATNO
PLAN TRENINGA ZA JAČANJE MENTALNOG ZDRAVLJA (trening traje 3 dana, onaj koji osjeća potrebu za više, može da produži na 5,10 ili 30 dana) Vježba 1. Posmatranje Da bi se
ZDRAVLJE & MEDICINA
Samoniklo Jestivo Bilje
Priroda – BOŽIJA BAŠTA Proućavanje divljeg samoniklog bilja ima veliku korist za nas pogotovo jer svako bilje ima dosta namena kao śto su: jestivost, lekovitost, dobijanje boje, dobijanje soka, izradu
TEOLOGIJA
Uputstvo za sticanje mudrosti
PRIČE SOLOMONOVE DOKUMENT: SOLOMON – Kako da postanete mudri, da steknete veštinu prosuđivanja kako bi ste raspoznavali šta je dobro a šta zlo u svim životnim situacijama, gde da tražite
TEOLOGIJA
Mesna ili biljna ishrana
BILJNA ILI MESNA ISHRANA? Teološki pogled Prema evolucionistima, rani ljudski predak Homo erektus jeo je više mesa. Ali sada, nova istraživanja sugerišu da to nije istina – nešto što nam
TEOLOGIJA
Da Li Je VINO Dozvoljeno Od Strane BOGA?
DA LI JE VINO DOZVOLJENO OD STRANE BOGA? Danas je uvreženo mišljenje da je alkohol generalno štetan po ljudsko zdravlje i za to nam neće trebati mnoga uveravanja od