DA LI SU FARISEJI POŠTOVALI BOŽIJI ZAKON I ZAPOVESTI?
“Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast”
Priče Solomonove 16;18
Za fariseje najčešće važi da su to bili nadmeni, gordi ljudi sa dosta teoretskog znanja, koji revno izvršavaju sve ono što njihova religija od njih traži, trudeći se da što bolje i što više Božijih uputa drže, ali kojima fale unutrašnji kvaliteti, kao što su skromnost, poniznost, milosrdje, empatija. Njihovim primerom iz Svetog Pisma gotovo svi današnji Hrišćani žele osporiti mehaničko, neduhovno i spoljašnje poštovanje Božijeg zakona i zapovesti, dok mnogi čak i legimitet same Tore,
navodeći upravo njihov primer kao nešto čega se treba kloniti, uključujući i zakone Starog Zaveta, koji su oni deklarativno držali i koji su ih i doveli do toga da duhovno zastrane. Međutim videćemo kroz sledeću analizu da je njihov odnos prema Tori daleko od slike koje ima većina monoteističkog sveta.
KO SU BILI FARISEJI?
Fariseji se odnose na malu religijsku grupaciju, odnosno judaističku sektu, za vreme 2. Hrama, koja je nastala krajem 2. veka p.n.e tokom vladavine Jovana Hirkana (135-104 p.n.e). Fariseji preuzimaju vodeću ulogu u judaizmu nakon uništenja 2. Hrama 70. godine n.e, gde tada u obliku Rabina (hebr. “veliki”) zauzimaju primat i monopol nad verskim životom Judejaca, nakon prestanka obaveze za postojanjem i službom Sadukeja (sveštenika), kao i dosta manje uticajnih Esena. Fariseji, a sada rabini, menjaju judejske običaje i uvode novi religijski sistem. U sinagogama i dijaspori novi običaji, pravila, amandmani i merila pravednosti se nameću farisejskim sledbenicima. Sve je to dobilo finalnu formu u talmudskim spisima. (1) Hajde da vidimo kakva su bila njihova učenja, odnosno vera.
#1 DVE TORE
Prvi od ovih principa je možda i najvažniji i najdalekosežniji. To je veoma stari koncept koji Talmud dodeljuje Šamajiu, čuvenom rabinu koji je živeo nekoliko decenija pre Isusa.
“Došao jedan ne-Jevrejin kod Šamaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? Šamaj odgovori: Dve, pisana i usmena Tora” (Babylonian Talmud, Sabbath 31a).
Dakle fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u “usmenu Toru” koja je otkrivena Mojsiju tokom drugog otkrivenja na gori Sinaj.
(2) “Rabin Lev bar Hama reče u ime rabina Simeona ben Lakiša: “Šta se misli u stihu: ‘I daću ti ploče od kamena, zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih učiš (2. Moj 24;12). Ploče se odnose na 10 Božjih zapovesti; zakon se odnosi na Toru; i zapovesti se odnosi na Mišnu; koje sam napisao se odnosi na Proroke i Spise; da ih učiš se odnosi na Talmud. (Babylonian Talmud)
(3) Jedan od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi koji je počeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200. g.n.e napisao Mišnu, kompilaciju farisejskih dogmi i pravila. Tokom sledećih vekova rabini su raspravljali o značenju raznih stihova Mišne i ove rasprave i objašnjenja su zapisani kao Talmud. Postoje 2 Talmuda, Jerusalimski i Vavilonski. Jerusalimski je zapisan oko 350 god, dok Vavilonski oko 500 god. U srednjem veku Jerusalimski je uglavnom bio zapostavljen, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini pričaju o Talmudu, oni uglavnom misle na Vavilonski. Treći deo Usmenog zakona je Midraš i on je napisan od II do IX veka n.e. Dok su Mišna i Talmud uređeni po temama, Midraš je uređen kao neprekidan komentar biblijskih stihova.
Ključan razlog zbog čega bio Bog dao Usmenu Toru pored pismene, leži u Midrašu:
“Bog reče Mojsiju: Ne želim da im dam to napismeno, pošto znam da će idolopoklonici vladati nad njima u budućnosti i da će im uzeti (Sveto Pismo) koje će idolopoklonici prezreti. Zato im dajem Sveto Pismo u pismenom obliku, ali im Mišnu, Talmud i Midraš dajem usmeno, tako kad dodju idolopoklonici i pokore (Izrael). Izrael će i dalje biti odvojen od njih” (4)
#2 Autoritet rabina
Drugi osnovni princip rabinsko/farisejskog učenja je verovanje da rabini imaju apsolutni autoritet da tumače Sveto Pismo, i sve što oni kažu na religioznom planu je obavezujuće, čak iako je jasno da je u pitanju neistina. To je najbolje izraženo rabinskom dogmom da ako rabini kažu da je desno na levoj strani, a levo na desnoj strani, tome se mora povinovati. (5)
Izvor za ovakve poglede leži u priči o rabinu Eliezeru iz Vavilonskog Talmuda u traktatu Baba Metsija, str. 59b: “Jednog dana je rabin Eliezer učestvovao u raspravi sa mnoštvom rabina oko jedne stavke rabinskog zakona. Rabin Eliezer je tvrdio da određena vrsta peći može postati ritualno nečista, dok su ostali rabini tvrdili da to nije moguće. Talmud govori da je rabin tog dana izneo sve moguće argumente, ali da nije mogao ubediti druge. Onda se počeo koristiti čudima, i stao govoriti ako je u pravu, neka ovo drveće to pokaže. I svo drveće beše iščupano iz zemlje tog momenta. Ostali rabini i dalje nisu verovali. Zatim je rabin rekao ako se zakon ne slaže sa njim, neka se to pokaže sa neba! Istog trena, svi koji su bili u školi čuše glas sa neba kako govori: ‘Zašto se raspravljate sa rabinom Eliezerom, kad vidite da se sve stvari iz zakona slažu s njim’. Ali rabini su rekli: ‘Izvini, ali mi ne slušamo nebesa’. Eliezer tu nije stao, nego je argumentovao sa 5. Moj 30;12 gde se kaže da Tora nije na nebesima. (6) Naravno taj stih i ta fraza govori da nema opravdanja da se ne sledi Tora, jer ona nije na nebesima ili preko mora. Nažalost, taj isti stih je poslužio ovim rabinima kao opravdanje pred rabinom Eliezerom zbog čega ne treba slušati Stvoritelja u vezi Tore. Kada je Tora jednom danta ljudima, ona nije više na nebesima i zato Bog ne treba da je tumači. Zaključak cele te priče je: tumačenje rabina je čak iznad direktne objave samog Boga. (7)
3# NERAZUMNO TUMAČENJE
Problem je što rabini tumače Toru koristeći ono što se danas naziva midraško tumačenje. U midraškom tumačenju, reči se uzimaju van konteksta, pa im se onda dodeljuje značenje. Dobar primer je 2. Moj 23;2 gde piše:
“Ne idi za množinom na zlo, i ne govori na sudu povodeći se za većim brojem da se izvrne pravda”.
Ovaj stih govori da optuženi nije kriv zato što svi govore da je kriv. To bi bilo klasičan primer izopačenja pravde. Međutim, rabini uzimaju ovaj stih i izvode sasvim drugačiji princip iz njega. Oni jednostavno, odbacuju reči sa početka i kraja ovog stiha i formiraju svoju doktrinu:
“Ne idi za množinom na zlo, i ne govori na sudu povodeći se za većim brojem da se izvrne pravda.”
Tora, odnosno ovaj specifični zakon uči da se ljudi prilikom bitnih odluka kojim se odlučuje sudbina nekog pojedinca, nikako ne povode za mišljenje većine, dok fariseji govore da se upravo treba poveti za odlukom većine. Argumentuju kako u Babilonskom Talmudu, Baba Metzia 59b, postoji zapovest da se sledi većinsko mišljenje rabina. Majmonid objašnjava da ako se vodi rasprava o bilo kojem zakonu između 1001 rabina i 1000 proroka, jedan je dovoljan da prevagne, da bi se sledilo tumačenje rabina. (8)
4# PREDANJE
Rabini veruju da ako nešto radi čitava jevrejska zajednica tokom dužeg vremenskog perioda, onda taj običaj, koji se naziva “minhag”, postaje obavezujuć za čitavu zajednicu. Ovaj princip je sačuvan u izreci: “Običaj u Izraelu je zakon”. Klasičan primer je nošenje kipe, tj. jevrejske kapice. Taj običaj je bio nepoznat u talmudsko doba. Ovaj običaj je nastao u 11. veku i nakon nekoliko stotina godina, postao obavezujuć. Danas, jedan od najosnovnijih rabinskih zakona govori da muškarac ne sme hodati dva metra nepokrivene glave, kao ni moliti se nepokrivene glave. (9)
5# LJUDSKI ZAKONI
Peta rabinska greška je uvodjenje novih zakona. Ovi novokomponovani rabinski zakoni se zovu takanot (propisi, ispravke, reforme). Klasičan primer takane “propisa” je ritualno pranje ruku, opisano u Marku 7;7. Taj običaj se sastojio da se prvo prilikom pranja ruku prvo uzme bokal u levu ruku, pa se prospe na desnu ruku voda, pa se uzme bokal u desnu i prospe na levu ruku voda, pa opet uzme bokal u levu i prospe na desnu, i tako 3 puta. (10)
DA LI SU ONDA FARISEJI POŠTOVALI BOŽIJI ZAKON?
Kao što smo videli fariseji su smatrali da oni na zemlji imaju veći autoritet od Boga, i da se njima treba više povinovati, čak i ukoliko Bog kaže drugačije. Postoji jedna priča iz Vavilonskog Talmuda koja je zapravo nastavak gorepomenute priče o rabinu Elezeru, kada se nakon rasprave, jedan od rabina šetao šumom, sreo je proroka Iliju (za koga se veruje da često posećuje i komunicira sa rabinima) i pitao ga šta Bog misli o tome da rabini neće da slušaju nebesa? Ilija navodno reče da mu je Bog preneo: “Sinovi moji me pobediše! Sinovi moji me pobediše!” (11)
Ova konstatacija predstavlja omalovažavanje Gospoda, stavljajući u pitanje njegovu moć i omnipotenciju, gde on biva poražen od svoje tvorevine. Sveto Pismo, ali i Stari Zavet uči upravo suprotno:
Danilo 4:35 – “Svi stanovnici zemlje prema njemu se smatraju kao ništa. On radi po svojoj volji u vojsci nebeskoj i među stanovnicima zemaljskim, i niko ne može zaustaviti ruku njegovu niti mu reći: “Šta radiš?”
Isaija 40; 23 – “On kneževe obraća u ništa, i sudije zemaljske čini da su kao ispraznosti”
Priče 21;1 – “Srce carevo u ruci Gospodnjoj kao potoci vodeni; kuda god hoće, okreće ga”
Primeri midraškog tumačenja, odnosno izvlačenja iz konteksta, kao i dodavanje narodnih običaja i ljudskih zakona takanota predstavlja ponovo kršenje Božije zapovesti datih u Tori i Prorocima:
“Ništa ne dodajte k reči koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sačuvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam” (5. Moj 4;2)
“Šta god vama ja zapovedam sve držite i tvorite, niti šta dodajte k tome ni oduzmite od toga” (5. Moj 12;32)
“Ništa ne dodajte k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža” (Priče Solomonove 30;6)
ŠTA ISUS KAŽE?
Matej 23;
“ Govori se: ‘Na Mojsijevu stolicu sjedoše književnici i fariseji. Sve što oni kažu držite i tvorite’ Međutim, ono što oni rade ne činite, jer govore, ali ne čine” Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate”.
Hebrejsko jevandjelje po Mateju jasno govori da Isus upozorava ljude da ne slušaju i ne slede ljudske zapovesti fariseja. Fraza “govore, ali ne čine” ne odnosi se na to da su oni bili licemerni u držanju svojih takanota, već kako se ta konstrukcija ponavlja u 2. Car 17;34, (gde se spominju Samarjani koji su prihvatili izmenjen judaizam dolaskom u Izrael, ali su kršili Toru i zapovesti) oni nisu činili Božje zapovesti i zakone. Slično Samarjanima, fariseji imaju svoje uredbe kojih se drže, ali ne čine Božije uredbe (Toru). (12)
Apostol Pavle, bivši farisej, jadao se kako je on upravo bio revan i besprekoran u vršenju zakona (farisejskog) ali se nakon obraćenja u Hrišćanstvo, osvestio koliko je tada zapravo bio grešan u držanju zakona Božjeg. (Tore i Tanaha). 1. Tim 1;15
Božiji Zakon (Tora) je prost i jednostavan. On je prilagođen i onim najmanjima (deci) kao i onim najuzvišenijima intelektualno i duhovno.
Luka 10;21 “Hvali ti Bože što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a umesto toga otkrio prostima”
Psalm 19;7 “Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu, svedočanstvo Gospodnje je istinito, daje mudrost prostima”
Dakle David piše da je Gospodnji zakon lak i prost, i da za njega ne trebaju 2,3 fakulteta i diplome iz teologije i hebrejskog jezika da bi se on pravilno razumeo. Uzmimo u obzir da se Tora pisala u vreme kad je Jevrejski narod bio nepismen, uz to oni u to vremen se nisu bavili nikakvih višim intelektualnim poslovima, kao što je književnost, nauka itd.
Tako dolazimo do toga da što se tiče praktikovanja zakona Tore nepostoji nikakav skriveni i kompleksni obrazac, ili princip namere, kako on može da se greškom ili namerno loše praktikuje, već isključivo princip da li neko je neko postojan u držanju zapovesti i zakona ili ne.
Luka 1;5 “U vreme Iroda cara Judejskoga beše neki sveštenik od reda Avijina, po imenu Zarija i žena njegova po imenu Jelisaveta. A bijahu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
14. “Teško vama književnici i fariseji,licemjeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli”
Govorite se o identičnom prestupu koji su počinile uhode u Obećanoj zemlji u 4. Moj 20; 32, kada su od 12 špijuna koji su išli izviditi Hanansku zemlju, samo 4 donela pozitivan izveštaj, dok svi ostali nagovarali narod da odbace Božije obećanje i odustanu od puta spasenja. Time je iznedren gnev Božiji, kada je čak Bog pretio da će ceo jevresjki narod zatrti i stvoriti nov, koji će mu biti odaniji. Dakle ovde se radi o kršenju Božje zapovesti da se ne uzdaje u ljudski sud i odbija zapovest i promisao Božja o ulasku u Obećanu Zemlju.
Jeremija 17;7 “Proklet je onaj koji se uzda u čoveka i koji telo drži za svoju mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo”
Psalam 146;3-5 “Ne uzdaj se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema spasenja…”
27. “Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što čistite spolja čašu i zdjelu, a iznutra ste puni grabeža i nepravde”
U Rimljanima 2; 13 stoji “Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se oni koji zakon izvršuju opravdati” Time se pokazuje da su fariseji kršili Božji zakon, čim nisu bili pravedni.
28. “Tako se i vi spolja prikazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licjemjerja i bezakonja”
Jasno se ovde kaže da su puni bezakonja, što svedoči da nisu poštovali zakon, odnosno da je dolazilo do njegovog kršenja. Smisao ovih reči je u tome da su oni u tajnosti kršili zakon, dok su se spolja, odnosno pred ljudima, prikazivali kao besprekorni čuvari i izvršioci Božije reči. Problem je ovde što većina ovaj stih tumače da su Fariseji činili Toru površno, na neadekvatan način, samo spolja, ali da nisu činili svojim srcem, što je zapravo krivo tumačenja onoga što se zapravo dešava. Ovakva tumačenja upravo ljudima služi da unesu princip motiva u izvršavanje zapovesti, što je zapravo temelj za osporavanje ljudi koji žive i praktikuju sav zakon i zapovesti, navodeći da je bitno ono što je iznutra, a to je srce, velikodušnost, mirnoća, plemenitost. Princip motiva u izvršenju zakona ne postoji, zapravo zakon je jasan i prost, ili ga izvršavaš ili ne. Licemerja u izvršavanju i izvrgavanje Tore spadaju u prekršaj, koji dolazi nakon ozbiljnih kršenja Božijih zapovesti, poput Cara Davida koji je želeo da zloupotrebi Toru i pošalje Uriju Hetejina u pogibiju (2. Sam 11;15), ali tako da izgleda kod drugih kao da je ispoštovao zakon, nakon čega ga je Bog kaznio, ali se sve to dogodilo nakon što je prekršio nekoliko Božijih zapovesti poput 7: Ne učini preljubu i 10. zapovest: Ne poželi ništa tudje.
Dakle ne postoji princip licemernog poštovanje Tore. Čovek koji poštuje sve Zakone Božije, on uvek to radi na ispravan i bogougodan način, dok onaj koji pokušava da bude licemeran i izvrne neku zapovest ili se pravi da je poštuje, taj je već prekršio dosta njih i u velikim je gresima.
Matej 15,3
“Zašto vi kršite zapovesti Božji, a uvodite svoje običaje” Jer Bog zapoveda govoreći: poštuj oca i mater, i koji opsuje oca i mater smrću da umre. A vi kažete: ako koji reče ocu ili materi: prilog je za Boga, i to bi služilo na pomoć vama. On može i da ne poštuje oca i mater. Time ukidoste 5. zapovest.
Ovde fariseji otvoreno krše 5. Božiju zapovest.
Luka 11;37
“Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao sakriveni grobovi, po kojima ljudi idu i ne znadu ih”
Fariseji lažu i varaju ljude. Asocijacija na Psalm 5;9: Potireš lažljivce; na krvoproliće mrzi Gospod. Jer nema u ustima njihovim istine; u njima je nevaljavstvo; grlo im je grob otboren; na jeziku im je dvoličenje.
Fraza sakriveni grobovi odnosi se na to da oni čak i nesvesno ljude nagovaraju da čineći njihove propise, ugledajući se na njih i njihovu pobožnost, ljudi definitivno gube duhovnu potporu i srljaju u propast.
NIJE SVE TAKO CRNO
Biti farisej/rabin u Svetom Pismu ne implicira nužno da se radi o bezbožnicima, lošim ljudima i razbojnicima koji besomučno krše zapovesti, a uzgred se pretvarajući pred javnošću da čine dobro.
Među njima itekako je postojao broj ljudi koji se nisu slagali sa vladajućim narativom, ali ne samo to, već su odredjeni ljudi stajali na strani Isusa, dok su neki čak prihvatili njega za Mesiju. Sveto Pismo nam to govori u više navrata za vreme ovozemaljskog života Mesije.
Fariseji postupaju blagonaklono prema Isusu:
Luka 13;31 “U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći mu: izađi odavde, jer Irod hoće da te ubije”
Marko 12;28-34 “I reče mu književnik: dobro učitelju” Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugoga osim njega;… A Isus videvši kako pametno odgovara reče mu: nisi daleko od carstva Božijega…
Luka 11;37 “A kad govoraše, moljaše ga nekakav farisej da obeduje kod njega. A Isus ušavši sede za trpezu”
Jovan 19,39 “A dodje i Nikodim, koji je pre dolazio k Isus noću, i donese pomešane smirne i aloja, oko 100 litara”
Mnogi od fariseja su branili Isusa u javnosti i Sanhedrinu:
Dela Apostolska 5: 34-38 “Ali ustade u Sinedrionu jedan farisej po imenu Gamalil, zakonoučitelj, koga je poštovao sav narod i zapovedi da apostole malo izvedu napolje. “I sad vam kažem: prođite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako je ovaj savet ili ovo delo od ljudi, propašće; ali ako je od Boga, ne možete ga uništiti”
Dela Apostolska 23;9 “I nastade velika vika, i ustadoše književnici od farisejske strane i prepirahu se govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom čoveku; ako li mu je govorio duh ili anđeli, ne borimo se protiv Boga”
Mnogi od njih su postali i vernici u Isusa:
Zapazimo da se ovde radilo o fariseju koji je opisan kao dobar i pravedan čovek, pored toga i Hristov učenik. To se sasvim suproti uvreženom mišljenju da je biti farisej sinonim za nešto neprijateljsko Bogu, zlokobono i bogoboračko. Iako su fariseji bili kontaminirani mnogim lošim učenjima, to ipak ne znači da je sve ono što su oni posedovali i radili, bilo na duhovnu štetu. Ne treba zanemariti da su fariseji ipak imali Božji zakon zapisan u Tori, kao načelo, iako im on nije bio jedini autoritet prema kojima su se povinovali. Bilo je među njima naravno dosta ljudi koji su revnosno služili Bogu, poštovali Toru, i rukovodili se sopstvenom savešću. Ljude nikako ne treba podcenjivati i stigmatizovati na osnovu pripadnosti nekoj religiji ili učenja, a pogotovo ne one koji su bili deo Božijeg izabranog naroda, u Svetoj zemlji Izrael, u kulturi čiji je deo bio i naš Mesija, Isus Hrist. Čak uprkos svim njihovim nedostacima i zastranjivanjima bilo je dosta pozitivnih elemenata u njhovoj religiji, uključujući pristup istoj, koji itekako služe i danas kao primer svim monoteisičkim vernicima, kako treba raditi, odnosno poštovati Božiju reč u praksi.
Na kraju krajeva bez obzira koliko neko sledio neku doktrinu, bilo dobru ili manje dobru, na kraju krajeva uvek dolazimo do onoga ko je kakav čovek i kakvo srce ima, jer je na koncu Božji zakon upisan u srcima i savesti svih ljudi. (Rim 2;15)
Reference:
1 Nehemija Gordon: “Jevrejski Ješua ili Grčki Isus”; str. 12.
2 Nehemija Gordon: “Jevrejski Ješua ili Grčki Isus”; str. 23
3 Nehemija Gordon: “Jevrejski Ješua ili Grčki Isus”; str. 23-24.
4 Isto, str. 24.
5 Isto,str. 25.
6 Isto, str. 26.
7 Isto, str. 27.
8 Isto, str. 29.
9 Isto, str. 30.
10 Isto, str. 31.
11 Isto, str. 27.
12 Nehemija Gordon: “Jevrejski Ješua ili grčki Isus”; str. 59-62.
VIDI I OSTALE ČLANKE
Da li je u redu stupiti u seksualne odnose pre braka?
SEKS PRE BRAKA Seks pre braka je jedna od najvaznijih tema o kojoj bi svaki covek morao da bude upucen. Svaki covek je izlozen velikim pritiscima da li bi trebao
Isac Njutn – Najveći naučnik ikada!
ISAK NJUTN – NAJVEĆI NAUČNIK IKADA Isak Njutn, bio je najveći naučnik koji je ikada živeo. Opšte je prihvaćeno, ustvari, da je on verovatno najveći naučnik koji će ikad i
Kako je Tito sačuvao ustaše
KAKO JE TITO SAČUVAO USTAŠE Sredinom zime 1992. godine, Simo Dubajić (1923-2009), jugoslovenski partizanski oficir, izjavio je za zagrebački “Globus” da je za vreme Drugog svetskog rata pobio trideset hiljada
Naučnik koji je potvrdio stvaranje za 6 dana!
NAUČNIK KOJI JE POTVRDIO STVARANJE ZA 6 DANA Stvaranje za 6 dana Biblija, kao pisano otkrivenje Stvoritelja, nas na samom pocetku izvestava da se stvaranje Zemlje, zivota na njoj i
Zašto Ne Treba Jesti Svinjetinu
Dr Josh Axe Svinjetina je meso koje se najčešće jede na svijetu i čini oko 38 posto proizvodnje mesa u svijetu. Posebno je popularna u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, Evropi,
Ko Je Dobar Čovjek?
ŠTA JE DOBRO? Čini se da je reč „dobro“ mnogo više od imenice ili prideva u jezicima, više kao uzrečica koju nesvesno upotrebljavamo tokom govora, ili unutrašnja potreba da