HULA NA DUHA SVETOGA

Postoje više vrsta i kategorija podele grehova na osnovu biblijskog teksta i teološke perspektive.

Papa Grigorije I je oko 600-te godine sastavio poznatu listu od 7 smrtnih grehova. Po njemu to su bili: Blud, zavidnost, proždrljivost, lenjost, pohlepa, gnev i ponos.

Pojedini teolozi dele na nasleđeni (od Adama), gde se inherentna sklonost ka grehu koja datira od Adama prenosi na čovečanstvo, na pripisani, gde se krivica za prvobitni greh iz Edemskog vrta ekstrapolira na celo čovečanstva, te je svaki čovek bezuslovno uvek osudjen na smrt zbog prvobitnoga greha, i lični greh, koji svakodneno praktikuje pojedinac.

Apostol Jovan u 1. Jov 2;16 deli na želju očiju, želju tela i isticanje (ponositost) imetkom.

Rabinski judaizam, na osnovu analize Starog Zaveta, kategoriše grehove, na „Het“, grehove koje se čine nehotično iz neznanja, „Avon“, grehovi koji se čini namerno i „Peša“, gresi koji karakterišu pobunu protiv Boga.

U Bibliji je navedeno čak 667 vrste grehova! Prema stepenu kažnjavanja možemo ih podeliti na one „lakše“ za koje se izriče samo žrtveni prinos, neke koji zahtevaju novčanu, odnosno imovinsku kompenzaciju, kao što je za kradju materijalne imovine, onda kada se vrši kompenzacija ocu zavedene device, ili one najteže koje uključuju smrtnu kaznu.

Ali, jedna vrsta greha opisana u Novom Zavetu izaziva dodatnu pažnju predstavljajući pravu enigmu i predmet je raznih kontraverzi među Hrišćanima. Reč je o Huli na Duha Svetoga.

ŠTA JE HULA NA DUHA SVETOGA?

„Tada dovedoše k njemu bijesna koji bješe nijem i slijep; i iscijeli ga da  nijemi i slijepi stade govoriti i gledati.

A fariseji čuvši to rekoše: ovaj drukčije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskoga“

Zato vam kažem: svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga hula neće se oprostiti ljudima.

I ako ko reče riječ na sina čovječijega, oprostiće mu se; a koji reče na Duha svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovome svijetu ni na onome.“

Matej 12; 32

Za ovu kategoriju greha je karakteristično da Bog upozorava da neće biti oproštaja ni na ovom ni na drugom svetu. To izaziva podozrenje i konfuziju kod mnogih Hrišćana, budući da uvek postoji pravna regulativa u Svetom Pismu koja omogućava da se čovek iskupi i opravda pred Bogom (ranije su to bile životinjske žrtve, putem postupka Korbana kad se gresi prenose simbolički na životinju, a kasnije preko Isusove usmeno), ali ovaj slučaj predstavlja jedinstveni presedan. Interesantno je da se kazna za ovaj greh prebacuje na metafizički nivo, isključujući i zanemarujući sankcije u realnom životu grešnika.

Mnogi teolozi smatraju da je Hula na Duha Svetoga svojevrsni akt koji karakteriše pobunu protiv Boga, kada odbijemo da slušamo njegove jasne upute, odnosno savest. Smatraju da se ono manifestuje kada smo uporni u činjenju određenog greha i kada neprestano nastavljamo da ga činimo, bez znanja da je to greh, odnosno kada nam je savest toliko otupela da nismo u stanju primetiti da činimo greh. Time je taj kontinuitet u odbijanju saveta Svetoga Duha i njegove pomoći, smatran kao Hula na Duha Svetoga. Druga grupa teologa smatra da je to pojedinačni slučaj kada hotimično grešimo, pa ukoliko se ne pokajemo, to se onda smatra Hulom. Treća grupa teološkog pogleda zasniva se na tome da je to odredjeni individualni kapitalni greh protiv Boga, koji on ne želi da oprosti. Takođe postoji škola učenja koja govori da je to zapravo stanje u koje se dolazi nakon što osoba neprestano greši, pa vremenom padne ispod crvene linije, kada je izgubila svaku šansu da se spasi i da Duh Sveti može dopreti do nje. 

Da bi smo ispravno shvatili na šta se tačno odnosi ovaj pojam moramo biblijske tesktove analizirati pomoću hermenautičkih pravila u kontekstu u kome je rečeno i u harmoniji sa ostalim sličnim tekstovima na ovu temu.

Putem principa egzegeze uočavamo da se ovaj princip uspostavlja prilikom Isusovog izlečenja čoveka koji je bio demonizovan, slep i nem. Fariseji su bili prisutni prilikom procesa natprirodnog izlečenja i mogli se svojim očima uveriti, ali i osetiti Silu njegovog Duha prilikom procesa. Dakle, fariseji su svedočili Sili Svetog Duha i mogli uvideti da je manifestacija u službi Dobrog i na blagodat ljudima. Oni ovu manifestaciju pripisuju demonskoj nadahnutosti i delu satanizma. Zbog toga im Isus odgovara da će se Hula na Sina Božjega oprostiti, ali Hula protiv Duha Svetoga, nikada. Pogledajmo još tekstova;

„Jer nije moguće one koji su jednom prosvijetljeni, i okusili dara  nebeskoga, postali zajedničari Duha svetoga

I okusili dobre riječi Božije, i sile onoga svijeta, i otpali,

opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina  Božijega“

Posl. Jevrejima 6;4

U poslanici Jevrejima apostol Pavle ukazuje da oni ljudi koji su se obratili Bogu, odlučili da žive po njegovim uputima, i shodno tome iskusili sve benefite i blagodati toga života, ukoliko bi se nakon toga odreknu Boga, neće im se oprostiti, odnosno neće moći ponovo da se vrate u Božije okrilje.

Ovde takođe možemo videti da se vrlo jasno radi o konceptu Hule na Duha Svetoga. Ovde vidimo možda čak i jasniji primer Hule. Kada uklopimo ovaj primer sa inicijalnim iz Mateja 12;32, vidimo mnogo jasniju sliku šta predstavlja Hula na Duha Svetoga. Vidimo da, da bi se došlo do toga stanja, osoba mora da praktično iskusi, bilo čulnim opažanjima, ili endogeno putem emotivnih nadražaja svu moć praktičnog i vidljivog delovanja Sile Duha Svetoga. Moralo bi se doživeti prosperitet, takav napredak duhovni i materijalni, tu maksimu sreće, radosti, slobode i mira koje donosi život u Bogu Kada se to dogodi, ukoliko osoba otvoreno negira tu silu i pripisuje je agensu loše sile, ili je samo negira suprostavljajući se njoj, tada je došlo do ostvarivanja koncepta Hule na Duha Svetoga.

Hajde da pogledamo još jedan primer:

„Zahvaljujem Hristu Isusu Gospodu našemu koji mi daje moć, što me za vjerna primi i postavi me u službu

Koji sam prije bio hulnik i gonitelj i siledžija; ali bih pomilovan, jer ne znajući učinih u nevjerstvu“

Posl. Timotiju 4;16

Najveći apologeta 1. veka, apostol Pavle, govori da je i on sam hulio na Isusa Hrista i Gospoda Boga time što je proganjao pravednike u Hristu i nevine ljude, ali je to činio iz neznanja jer je bio prevaren i Bog mu je oprostio. On nije hulio na Duha Svetoga jer ga nije potpuno poznavao i nije bio osvedočen o njemu, zato mu je bilo i oprošteno i dozvoljeno da se obrati. Tu vidimo materijalizaciju poruke iz Mateja 24;31 („zato vam kažem da će se svaka Hula na Sina Božjega oprostiti, ali Hula na Duha Svetoga, neće nikada)

Kada ukomponujemo ove tekstove vidimo da Hula na Duha Svetoga nije odricanje i borba protiv Hrista, kao ni Oca, gospoda Boga, već otvoreno suprostavljenje i delovanje protiv Sile Dobra, protiv činjenja dobrih stvari i materijalizacije plodova te Sile, uz prethodnu jasnu spoznaju da se tu radi o delima u funkciju Dobra. Hule na Duha Svetoga jeste stanje, kao što mnogi tvrde, i do njega se dolazi putem stalnog odbacivanja savesti i pomoći Svetoga Duha, kada nakon nekog vremena osoba deklarativno ne želi nikakav kontakt sa Svetim Duhom. Osoba ne može slučajno i nehotično da stupi u takvo stanje, već tu dolazi izričito putem sopstvenih odluka, nije Bog taj koji kažnjava pojedinca već pojedinac svojevoljno odbija Boga.

KAKO SE PRAKTIČNO MANIFESTUJE HULA NA DUHA SVETOGA?

U Svetome Pismu imamo mnogo primera kada Bog direktno izriče i izvršava smrtnu presudu ljudima. Neki od tih primera su pretvaranje Lotove ženo u stub od soli (1. Moj 19;17), likvidacije Judinih sinova Ira i Onana (1. Moj 38;7) jer nisu želeli da podignu potomstvo svome bratu, zatim spaljivanje vatrom sa neba dvojici sinova prvosveštenika Arona (3. Moj 10;1) kao i slučaj sinova sveštenike Ilije koji su prisvajali ostatke od žrtava paljenice i spavali sa ženama (1. Sam 2; 25).

Važno je izreći da nijedan od ovakvih slučajeva likvidacije od strane Gospoda ne potpada pod Hulu na Duhu Svetoga. Svi navedeni ljudi jesu zgrešili protiv Gospoda, prekršili njegove zapovesti i izričite naredbe, ali nisu imali jasnu spoznaju i svest o razornim posledicama neposlušnosti i odgovornosti koji oni imaju kao deo Božijeg naroda. Važno je napomenuti da uprkos tome što oni jesu direktno likvidirani od strane Boga, a neki čak i momentalno kao u slučaju Lotove žene i sinova Aronovih, ti ljudi nisu time automatski izgubili pravo da budu spašeni na večnom sudu i da Vaskrsnu u raj. Smrtna kazna je pravi instrument teokratske države koji je kopija univerzalnog zakona u svemiru, koji služi za discplinovanje ljudi i zarad funkcije stvaranje dobrih ljudi i održavanje Božije nacije, međutim ono nije nužno delovanje koje automatski i permenanetno individue lišava učešća u narednom svetu i raju.

Kod pogibije Saula (1. Dne 10;13) stvar je specifina jer je on kontinuirano odbijao glas Duha Svetoga i nije želeo da se pokaje za svoje prestupe. Interesantno je da u 1. Dn 10;12, govori se da je njega Bog pogubio jer je na kraju uvredio Gospoda time što je tražio savete od veštice. Takav sled događaja može ukazivati da je Saul prešao dozvoljenu crtu, i ušao u sferu Hule na Duha Svetoga pogotovo kad se uzme u obzir da je progonio i pomazanika Davida .Ali, ne treba smesti sa uma i zaboraviti da je Saul pre svega bio Božiji pomazanik, kralj Izraela, i nosilac najviše odgovornosti u to vreme na celoj kugli zemaljskoj, i da je bio u stanju opsednutosti demonima, putem Božije kazne zbog svojih nedela, koji su uticali na njegovu svest i donošenja kasnijih odluka, te se na taj način njegove akcije teško mogu pripisati kao Hula na Duha Svetoga.

Primere vidimo i u Novom Zavetu. U Delima Apostolskim 5;1 Ananija i njegova žena Sefora su sakrili i sačuvali za sebe deo novca od prodaje njive koju su prethodno zavetovavši se , namenili da posvete Bogu. Petar dolazi i govori im da su slagali Duhu Svetome. Nakon toga Ananija momentalno biva ubijen i ostao da leži na pragu, a nedugo zatim i njegova žena. Ovo bi po nekima mogao biti kandidat za Hulu na Duha Svetoga. Problem je što se u ovom primeru radi o licemerstvu i želji da se ugodi dvojci gospodara (Bogu i Mamonu), pa iako se spominje laganje i sagrešenje prema Duhu Svetome, nema elemenata Hule, jer se želeli ipak da učine ispravnu stvar i budu na Božijoj strani, ali nisu bili svesni da će njihov greh biti obelodanjen.

Šta bi onda bilo praktično manifestovanje Hule na Duha Svetoga u našim životima?

To ne bi bio primer kada bi neko pio Koka-Kolu znajući da je ona štetna po zdravlje, ili pušenje cigareta sa predzanjem da pušenje ubija. To ne bio primer ljudi koji su bili u okultizmu i ubijali i tlačili nedužne Hrišćane.

To bi bio primer kada bi neko znao da određena firma proizvodi organsku hranu koja pospešuje zdravlje i smanjuje kancerogene efekte, pa nakon što proba i uveri se da je ta hrana ispravna, rešiti da medijski satanizuje i vodi borbu protiv nje, kako bi je uništio. Ili primer kada bi se neko obratio u Hrišćanstvo, negovao i živeo po ispravnoj Božijoj poruci i zapovestima, napredovao i doterao svoj život do savršenstva, stekao finansijsko blagostanje, rešio sve zdravstvene probleme, oženio se i stekao porodicu, stekao određenu reputaciju u društvu, ali na kraju ipak rešio da napusti taj sistem koji mu je sve to omogućio, i krene da blati po tome i nipodaštava sve benefite koji taj sistem donosi.