DA LI JE SPORT PO BOGU?
Sport danas predstavlja osim zabave i rekreacije, veoma važan deo ljudskog i društvenog identiteta, i pojedinca i šire društvene zajednice, bilo ta zajednica gradski kvart, grad, regija ili nacija. Sport u svakom smislu predstavlja jedan od najbitnijih fenomena popularne kulture i kada zaokuplja interesovanje ljudi širom planete bez obzira na njihovo obrazovanje ili materijalni status.
Najraniji koreni sportskih takmičenja sežu do antičke Grčke i antičkih Olimpijada. „U vreme prvih igara njihovo porekla se pripisivalo bogovima. Jedan mit o poreklu igara je pričao o Pelopsu, lokalnom olimpijskom heroju. Enomaj, kralj Pize, imao je kćer po imenu Hipodamija, a prema proročanstvu, kralja će ubiti njen muž. Zbog toga je odredio da svaki mladić koji želi da oženi njegovu ćerku mora da se odveze sa njom u svojim kolima, a Enomaj će je slediti u drugoj kočiji i kopljem probiti udvarača ako ih sustigne. Sada su kraljevi bili poklon od boga Posejdona i stoga natprirodno brzi. Kraljeva ćerka se zaljubila u čoveka po imenu Pelops. Međutim, pre trke, Pelops je ubedio Enomausovog kočijaša Mirtila da zameni bronzane osovine kraljevih kočija voštanim. Naravno, tokom trke, vosak se otopio i kralj je pao sa svojih kočija i poginuo. Posle svoje pobede, Pelop je organizovao trke kočija u znak zahvalnosti bogovima i kao pogrebne igre u čast kralja Enomaja, da bi se očistio od njegove smrti. Počeci Olimpijskih igara inspirisani su ovom pogrebnom trkom održanom u Olimpiji. Pelops je postao veliki kralj, lokalni heroj i dao je svoje ime Peloponezu“.
Vidimo da su počeci samog sporta bili nadahnuti od strane nečistih sila. Postoji element prevare, nefer igre, želja za pobedom po svaku cenu i sticanje slave. Interesantno je da se sama mitologija sporta temelji na ubistvu i smrti, pogotovo figuri kralja, koja se u Svetom Pismu tretira kao Božji pomazanik (postavljen od samog Boga na vlast) i čije ubistvo potencijalno predstavlja jedan od najtežih grehova i prokletstva koja može da zadesi narod.
Nije čudo što su i sama takmičenja u početku bila prepuna smrću brojnih takmičara. Takmičari su se u sportovima kao što su razne atletske discipline, rvanje, boks često iscrpljivali do same smrti kako bi došli do pobede. Vidimo da su to bile aktivnosti koji su dominatno odnosile na telo, i veličanje ljudskog tela kao ideala, sa vrlo malim uplivom i oslanjanjanjem na inteligenciju, znanje i veštinu. Valja napomenuti da je dolaskom hrišćanskog cara Teodosija (390. god) prekinuta olimpijska tradicija i antički sport, radi iskorenjavanja paganizma.
Reč sport potiče od latinske reči „deportare“, što znači uživanje, i razonođenje. Iako se za današnji sport uglavnom vezuje da je nastao krajem 19. veka, postoje izvori koji govore da su oni bili inspirisani ranijim tradicijama.
„Malo je poznato da u stara vremena širom sveta, ljudi dolazili na vlast tako što su paganski sveštenici u njihovim državama organizovali takmičenja u raznim disciplinama. U takvim državama vladari su bili sveštenici koji su obavljali razne rituale kao što su žrtvovanje ljudi, konzumiranje narkotika i razne oblike perverzije. Primera radi, u Južnoj Americi medju Majama i Inkama, sveštenici su žrtvovali ljude, otkidali im glave i umotavali u platno, zatim su se te glave koristile u takmičenjima za šutiranje lopte, a ponekad i ubicivale u obruč. Pobednici takvih takmičenja su nakon toga proglašavani kao vladari, a njihovi navijači koji su ih obodrili su takođe imali beneficije kao članovi vladarevog državnog aparata. Poznato je da je svim civilizacijama širom sveta bilo otkriveno da će na svet doći Mesija, koji će se žrtvovati za čovečanstvo. Ti narodi su to otkrovenje rezonovali na taj način tako što su vladara, odnosno pobednika takmičenja, proglašavali za Mesiju koji će posle određenog perioda (uglavnom 4 ili 8 god, nekada i nekoliko meseci), morati biti žrtvovan. Smatralo se da stari vladar mora ponovo doći na takmičenje biti žrtvovan, a njegov duh će se kasnije reinkarniti u novog pobednika, tj. novog vladara. Ljudi koji su se prijavljivali za takmičenja su, uprkos tome što su znali da će biti žrtvovani ako pobede, želeli da uživaju u velikim privilegijama koje je donosila pobeda i vlast, kao što su totalna sloboda, bezgranično uživanje u bogatstvu, ženama i piće kao i poštovanju naroda“1. (1„K 497- Kako je nastao sport“, Miroljub Petrović, https://www.youtube.com/watch?v=pE1pYZ3sQJM&t=383s)
Iako danas u sportu ne postoje takvih koncepti da će pobednici biti vladari i završiti kao žrtvovani, niti da navijači imaju bilo kakve beneficije od svega toga, i dalje možemo videti neke elemente iz starog sporta. Zastupljeno je i dalje to da sportisti koriste sve metode kako bi došli do pobede, uključujući i razne hemikalije i nedozvoljene supstance koje utiču na zdravlje, pogotovo na srce, što može rezultirati smrtnih ishodom.
Okultizam u današnjem sportu je i dalje raširena pojava. Poznati okultista i madjioničar Dynamo, je tokom 2017. posetio fudbalski klub Barselonu, želeći da im pomogne da se vrate na pobednički kolosek. Nedugo nakon toga Barselona je izvela najveći i najneverovatniji prekretu u istoriji sporta, savladavši Pariz sen Žermen sa 6:1, nadoknadivši gubitak od 4:0 iz prvog meča, i to davši 4 gola u zadnjih 8 minuta meča. Dosta vrhunskih sportista kao što su Lebron Džejms i ragbista Majkl Stram su priznali kako pre meča upražnjavaju razne rituale. Najbolji ragbista svih vremena, Tom Brejdi, je tokom jednog susreta izjavio da njegova žena pravi mali oltar kod kuće, pre njegovih mečeva, gde stavlja slike njegove dece, kao i da poseduje isceljujuće kamenje za zaštitu i da ga njegova žena često savetuje da nosi ogrlicu i da izgovara mantre.
Javna tajna u sportu je da svako koristi manje ili više nedozvoljene supstance. Neki podaci pokazuju da čak 90% profesionalnih sportista koristi doping. Imamo puno primera kao što je slučaj sa najboljim teniserom sveta Janikom Sinerom, koji je bio dvaput pozitivan na doping, tokom 2024. Zatim višestruki osvajač biciklističke trke „Tur de Frans“ i po mnogima najbolji biciklista svih vremena, Lans Armstrong, je priznao nakon završetka svoje karijere da je tokom cele karijere uzimao doping. Bviši broj 1 u tenisu Andre Agasi, govori kako mu nakon prestanka igranja telo gori, zbog nedostatka supstanci koje je koristio tokom karijere. Zatim Andre Onana, fudbaler Intera, koji je pozitivan na doping bio tokom 2021, branio se da je samo konzumirao čaj za pospešivanje trudnoće njegove devojke.
Brojni su slučajevi smrti na terenima tokom takmičarskim mečeva, koje se dodatno intenziviralo tokom godina. Zvanični podaci pokazuju da se u poslednjih 4 godine, dogodilo isti broj smrtnih slučajeva na terenu u fudbalu, kao izmedju 1872. i 1936. Veća učestalost smrti u poslednje vreme pripisuje se intenziviranjem same igre i povećanim zahtevima fizičke spreme. Ovakvi podaci se suprote tradicionalnom i uvreženom gledištu kako je sport povezan sa očuvanjem i negovanjem zdravlja.
DA LI JE SPORT DOBAR ZA DUH?
Većina ljudi bi rekla da sport predstavlja nešto što pozitvno utiče na izgradnju karaktera ljudi i da nema nikakvih negativnih efekata. Čak štaviše, sport je dugo važio ljudskim idealom u svom povoju. Decenijama nakon sredine prošlog veka, uspešni sportisti su se smatrali cenjenim, zdravim i naprednim pojedincima, a sam sport kao zdrav, bezazlen i nevin. Većina ljudi proteklih decenija je uočivši štetnost i detruktivnost televizijskog i medijskog sadržaja, tražila duhovno utočište u gledanju sportskih mečeva, smatravši ga oazom pozitivnosti i čistine, u moru bljuvotina koje plasiraju mediji. Ali da li je baš sve tako pozitivno?
Istraživanje antropologa Endrua Mirikla na 1600 momaka srednjoškolaca koji su se bavili raznovrsnim sportovi pokazuje sledeće efekte: povećanu agresivnost, povećanu razdražljivost, smanjenu iskrenost, smanjenu samokontrolu, manju nezavisnost, blag porast samouverenosti“2. (2 „Zakoni zdravlja i izlečenja“, Nil Nidli, str. 225)
Novozelandsko istraživanje sprovedeno na 1000 dečaka i devojčica starosti 15 do 18 godina utvrdilo je da je maloletnička delikvencija veća kod onih koji su uključeni u takmičarske sportove u odnosu na nesportiste 3. (3 „Zakoni zdravlja i izlečenja“, Nil Nidli, str. 225)
Vrlo važan faktor za analizu ovakvih manifestacija je ambijent u kome se odigravaju takmičarski mečevi. Vidljivo je koliko su sportisti (košarka, fudbal), u čijim sportovima publika glasno negoduje i vređa sa tribina i gde se ponaša nasilnički i devijantno, žive nemoralnije od svojih kolega koji se bave „mirnijim“ sportovima. Interesantna je korelacija između ponašanja navijača i aktera na terenu, kao i broja navijača na tribinama. Što je više ljudi u areni i što se devijantnije ponašanju i sportisti će biti podložniji nemoralnijem ponašanju. Imamo primere igrača Mančester Sitija, Bendžamina Mendija, koji je prilikom optužbe da je silovao 7 žena, izjavio da je spavao sa oko 10 000. Dok je jedan od najboljih košarkaša svih vremena, Vilt Čemberlejn, važio svojevremeno za nekog koji je imao odnose sa oko 7000.
Za profesionalni sport su javna tajna nameštanja. Bivši reprezentativac Srbije, Savo Milošević je izjavio u jednoj emisiji: „Ja kao profesionalni fudbaler znam kada sudija sudi da namesi, a kada sudija greši. U svakoj ligi na svetu se dešavaju nameštene utakmice. Ni mi nismo izuzetak“.
Istraživanje Džona Silve je izrazilo slične zabrinutosti:
1. Sportisti obično imaju manje sportskog duha od nesportista
2. „Veliki“ sportisti imaju manje sportskog duha od „manjih“ sportista
3. „Glavni igrači“ imaju manje sportskog duha od „zamena“
4. Što je duže neki sportista uključen u sport, i što je viši nivo na kome se takmiči, to je veća verovatnoća da će verovati da je kršenje pravila i nanošenje povreda opravdano 4. (4 „Zakoni zdravlja i izlečenja“, Nil Nidli, str. 226)
Neko će možda na bazi ovih podataka zaključiti da je uzrok ovakvim efektima na razvoja nasilničkog ponašanja i devijacije kod sportista korišćenje nezdravih supstanci i dopinga. Ali postoje studije i istraživanja koje opovrgavaju takvo mišljenje.
Istraživanje o efektima takmičarskih sportova na 54-oro dece, starosti 10 i 11 godina koji se bave hokejom:
Drugo istraživanje na 54-oro dece koji su se bavili fudbalom, manje grubim sportom od hokeja 5 :
Jedna od najistaknutijih protestanata u istoriji Elen Vajt govori na osnovu svojih uvida:
„Učenici treba da upražnjavaju naporno vežbanje. Malo je zala koje treba više otkloniti od dokonosti i besciljnosti. Ipak, težnja većine sportova je predmet nervoznih misli kod onih kojima je u srcu dobrobit za mlade. Učitelji su zabrinuti dok razmatraju uticaj ovih sportova i na napredak učenika u školi i na njegov uspeh u kasnijem životu. Igre koje zauzimaju toliko mnogo njihovog vremena odvraćaju njegov um od učenja. One ne pomažu pripramanju mladih za praktičan, pošten rad u životu. Njihov uticaj ne teži prema posvećenju, darežljivosti i istinskoj muževnosti“6 (6 „Zakoni zdravlja i izlečenja“, Nil Nidli, str. 229)
Štete po karakter prouzrukovane sportovima po Elen Vajt: Ometaju školski napredak učenika, skreću um sa akademskih istraživanja, pojačavaju ljubav prema zadovoljstvu i uzbuđenju, proizvode odbojnost prema korisnom radu, uništavaju ukus za trezvenu životnu stvarnost, potkopavaju smirena zadovoljstva u životu, podstiču kršenje zakona, pojačavaju ljubav prema dominaciji, stvaraju sklonost ka zanemarivanju vrednosti života.“7 (7 „Zakoni zdravlja i izlečenja“, Nil Nidli, str. 229)
ZBOG ČEGA JE TO TAKO?
Mimo navedenih štetnih efekata po zdravlje i duh, postoje racionalna i filozofska objašnjenja koja bi mogla da razjasne problematiku sporta.
Nešto što možemo reći da je dobro i korisno, mora permanentno da služi unapredjenju ljudskog života kao individue, ali istovremeno da predstavlja opštu korist i društvu, bez ikakvih negativnih aspekata. Problem sa sportom kao i kockanjem jeste što to ne donosi nikakvu opštu korist, ne predstavlja nikakvu novostvorenu vrednost ili korisnu informaciju koja doprinosi rastu, osim zadovoljavanja ega i materijalne koristi pojedinca. Duhovna korist i informacija koju sport pruža gledaocima dosta je bipolarna i ne može biti potpuna i bezuslovna, budući da se često dolazi do velikih razočarenja i napada besa kada dodje do poraza njihovog tima. Dešava se često apsurdna situacija da upravo radovanje kada izgubi neki tim bude veća duhovna hrana nego tokom pobede.
S druge strane profesionalni sport se ne može smatrati „radom“. Većina današnjih popularnih sportova predstavljaju igre, a učesnici na takmičenjima „igrači“, dok se mečevi, kao i faze tokom mečeva u dosta sportova nazivaju „igre“ (game ili play). Kako smo naveli da sport etimološki potiče od reči zabava, razonoda, uživanje, ono predpostavlja da treba da okupira čovekovo slobodno vreme i da ne da bude čovekov glavni izvor egzistencije, budući da označava igru. Pjer de Kuberten idejni stvaralac modernog olimpizma je sportiste nazivao „cirkuskim gladijatorima“.
Ako gledamo i sa aspekta da sport podrazumeva moderni gladijatorizam i borbu, a da su učesnici ustvari borci, moramo reći da je tokom istorije služenje vojsci označavalo čast i privilegiju uz dobrovoljno učešće patriota, kao egzistencijalnu potrebu da se očuva društvo i država od uništenja i okupacije neprijatelja, dok se plaćeništvo i profesionalna vojska razvilo tek nedavno, jačanjem kapitalističkog poredka.
„Kompetativnost je naučeni fenomen… ljudi se ne radjaju sa motivacijom da pobede ili da se takmiče. Mi nasleđujemo potencijale u određenoj meri za ove aktivnosti, s druge strane svi nasleđujemo instinkte za preživljavanje. Ali želja za pobedom dolazi kroz trening i putem uticaja porodice i okruženja“, kaže Tomas Tutko.
Takmičarski duh nije deo čovekove prirode i nije po meri čoveka. U životu postoji zdrava konkurencija i potreba za konkursima za različite namene, tipa kad se zapošljavaju ljudi ili kad se bira predsednik, ili najkvalitetniji pojedinac za određene radove, ali razvijati kompetenciju na banalnim stvarima kao što je nešto što označava igru, ne može izaći na dobro. Ne trebamo pričati da takav pristup od nečeg što bi trebalo predstavljati užitak, stvara zavist, komplekse, osećaj manje vrednosti, čak i mržnju i rivalitet prema sunarodnicima i braćom.
Isus nam poručuje: „Neka najbolji među vama bude poslednji. Onaj ko želi biti najbolji taj treba da najviše da služi svim ostalima“. Sigurno ovo nećemo postići ako pobedimo nekoga 5:0, ponizimo ga pred masom, i učinimo ga nesrećnim.
Cilj je takmičiti se sam sa sobom, biti jači, bolji, uspešniji nego što si ranije bio. To je najrelevantniji pokazatelj naše snage i jedino što obezbeđuju realan rast i napredak, a ne poredjenje sa drugim ljudima.
Ljudski ideal i Božija poruka ljudima je da budu srećni. Kada pobedjujemo u sportu uvećamo jedan od hormona sreće, dopamin. Dopamin jeste hormonom sreće, preciznije hormon nagradjivanja, koji se aktivira kada uradimo nešto dobro (kao davanje gola, ili postizanje poena). Ali on je takva vrsta koja stvara zavisnost, kao vrsta droge, čiji efekti dolazi kao i kada upražnjavamo neke destruktivne stvari, kao masturbacijom. Nasuprot tome treba se težiti povećanju serotonina, hormona sreće koji prožima nutrinu našeg bića dajući nam i mir. Sa profesionalnim sportom ne možemo nikad biti potpuno srećni i ispunjeni.
Svedočanstvo bivšeg sportiste koji su dostigli najveće uspehe : „Kada dodjete do vrha, tamo nećete naći ništa“.
„Nakon što osvojite superbol, uvek postoji sledeća godina. Ako pobedjivanje nije sve, onda je jedina stvar, a ako je jedina stvar onda je ništa, praznina, noćna mora života bez krajnjeg smisla“ – Džordž Leonard
Matej, Poslanica Korinćanima 9,24-25: „Ne znate li da oni što trče trku, svi trče, a jedan dobije dar? Tako trčite da dobijete. Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv“.
ZDRAVA ALTERNATIVA
Fizička aktivnost je neophodna kako bi sačuvali fizičko, duhovno i mentalno zdravlje. Na hebrejskom reč vera se kaže „emuna“ što znači takodje „fizičko kretanje“. Postoje brojne rekreativne aktivnosti koji mogu biti veoma zdrave kao što su jahanje konja, fitnes, teretana, džoging, brzo hodanje, šetnja po brdu, plivanje.
Fizička aktivnost treba biti usmerena na jačanju karaktera i kao holistički pristup rada na sebi, u funkciji stvaranja dobrih ljudi, a ne isključivo na oblikovanju tela. Pri tome ne treba govoriti koliko je uzaludno baviti se time ako nas ta razonoda ili igra, čine na kraju nesrećnima, depresivnim ili nervnoznim.
Vrlo je važano ne zapostavljati fizički izgled nauštrb duhovnog izgrađivanja. Ne možemo nikako reći da je nepotrebno održavati fizičko zdravlje, budući da je ono hram Duha Svetoga, i sastavni deo naše duše podjednako kao i Duh – kaže Vladika Nikolaj.
VIDI I OSTALE ČLANKE
Šta se krije iza E brojeva i svinjska mast
Svinjska mast se nalazi u pasti za zube, rafinisanim namirnicama i šminki? Pre nego što kupite čokoladu, čips, keks, žvakaće gume, jogurt, pastu za zube, proverite da li se na
Štetnost Predbračnih Odnosa
ŠTETNOST PREBRAČNIH ODNOSA Svako živo biće na planeti čezne za ljubavlju. Ljubav je jedna od osnovnih potreba svakog čoveka, nevezano za životnu dob i stepen religioznosti. „Ljubav je uvek ličnosna.
Zašto Ne Treba Jesti Svinjetinu
Dr Josh Axe Svinjetina je meso koje se najčešće jede na svijetu i čini oko 38 posto proizvodnje mesa u svijetu. Posebno je popularna u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, Evropi,
Kako je Tito sačuvao ustaše
KAKO JE TITO SAČUVAO USTAŠE Sredinom zime 1992. godine, Simo Dubajić (1923-2009), jugoslovenski partizanski oficir, izjavio je za zagrebački “Globus” da je za vreme Drugog svetskog rata pobio trideset hiljada
Biblijsko Vidjenje Psovanja
PSOVKE I RUŽNE REČI Kako se osećate kad neko u vašem prisustvu opsuje? To je uvek neprijatna situacija. Sretao sam u životu uglavnom 3 vrste ljudi koji psuju: Neki
VAX ILI ANTI-VAX
VAX ili ANTIVAX “Izgradili smo društvo zasnovano na nauci i tehnologiji u kojem niko više ne razume nauku i tehnologiju, i ta zapaljiva smeša neznanja i moći jednom će