PRIČE SOLOMONOVE
DOKUMENT: SOLOMON – Kako da postanete mudri, da steknete veštinu prosuđivanja kako bi ste raspoznavali šta je dobro a šta zlo u svim životnim situacijama, gde da tražite mudrost, kako da se ponašate u poslu, kako da postupate sa roditeljima…
Budite videlo drugim ljudima da kažu za vas “Veliki je ovo čovek kakvih se zakona i uredbi pridržava”, da budete blagoslovljeni, i sve što budete radili ići će vam od ruke.
Sve ove benefite i druge koji pišu u ovom dokumentu, najmudriji čovek u istoriji Solomon pomoći će vam da dobijete.
Dokument je podeljen na poglavlja koja objašnjavaju čega čovek treba da se pridržava da bi bio mudar, kako treba da se izražava,ponašanje, kako biti smiren… to sve objašnjava Solomon kroz njegove izreke, pouke, citate.
Toplo vam preporučujem da pročitate, neiscrpan izvor korisnih stvari, Brzo se čita!
PDF FORMAT: Link
Solomon – Najmudriji čovek u istoriji!
Kratko o Solomonu (oko 1010 – 930 p.n.e) – Bio je Car Izraela, njegov otac bio je David. U Jerusalimu je sagradio Prvi Božji Hram. Poznat u istoriji kao najmudriji čovek ikada, takođe njegova država je bila najbogatija i bili su na vrhuncu svoje moći. Ali sve što je imao bio je dar od Boga.
“Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima, i to bez prekoravanja, i On će mu je dati.”
(Jakovljeva Poslanica 1:5)
Solomon daje savete kako tražiti i steći mudrost, mudar će slušati i više će naučiti i razuman će prihvatiti ove savete! Bog je taj koji ljudima daje mudrost, tako je Gospod i Solomonu dao…
“Sine moj, ako primiš reči moje i sačuvaš kod sebe zapovesti moje, ako slušaš mudrost uhom svojim i srce svoje prigneš k mudrosti, i ako prizoveš razum i zavapiš za mudrošću, ako sve to tražiš kao srebro i ako tragaš za svim tim kao za skrivenim blagom, tada ćeš razumeti šta znači imati strah od Gospoda i znanje o Bogu naći ćeš…”
1. Strah od Gospoda početak je mudrosti, a znanje o Najsvetijem donosi razboritost.
2. Strah od Gospoda uči mudrosti i pre časti ide poniznost.
3. Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.
4. Ludi preziru mudrost i pouku. Preko mene umnožiće ti se dani i dodaće ti se godine života.
5. Prut i ukor daju mudrost, a dete raspušteno majku svoju sramoti.
6. Poslušaj savet i prihvati ukor, da bi posle bio mudar.
7. Ko prihvata opomene upućuje i druge na put života, a ko odbacuje ukor, navodi ih na stranputicu.
8. Mudar je sin koji prihvata očeve opomene, a podrugljivac ne mari za ukoravanje.
10. Uho koje sluša ukor što vodi u život prebiva među mudrima, Ludom se čoveku čini da je njegov put ispravan, a ko sluša savet mudar je.
11. Ko je mudrog srca prihvatiće zapovesti, a ko je ludih usana, biće zgažen.
12. Ko voli opomene, voli znanje, a ko mrzi ukor, nerazuman je.
13. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoju mudrost nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i On će ispraviti staze tvoje.
14. Prigni uho svoje i čuj reči mudrih ljudi, upravi srce svoje znanju mom. Jer će ti biti milina kad ih sačuvaš u utrobi svojoj i kad budu spremne na usnama tvojim.
15. Steci mudrost, i svim imanjem svojim steci razum. Ne zaboravi reči usta mojih i ne odstupaj od njih. Ne ostavljaj mudrost, i čuvaće te. Voli je, i štitiće te. Mudrost je najvažnija.
16. Kupuj istinu i nemoj da je prodaješ – tako i mudrost, pouku i razum.
Solomonove pouke o tome kako postupamo mudro u životnim situacijama, odlike mudrog čoveka…
“Sine moj, ako srce tvoje bude mudro, srce će se moje radovati u meni. Utroba će moja klicati kad usne tvoje budu govorile ono što je pravo.”
17. Mudro srce traži znanje, a usta bezumnih ljudi teže za ludošću.
18. Srce razumnog stiče znanje i uho mudrih traži znanje, a ko odbacuje opomone ne mari za dušu svoju.
19. Ko je mudrog srca, prihvatiće zapovesti, a ko je ludih usana, biće zgažen.
20. Mudri skupljaju znanje, a usta su ludog blizu propasti.
21. Idi od bezumnog čoveka, jer sa njegovih usana nećeš čuti znanje.
22. Plod je pravednika drvo života, i mudar je ko pridobija duše.
23. Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni.
24. Prigni uho svoje i čuj reči mudrih ljudi, upravi srce svoje znanju mom. Jer će ti biti milina kad ih sačuvaš u utrobi svojoj i kad budu spremne na usnama tvojim.
25. Ko mudro sagledava stvari nalazi dobro, i srećan je onaj ko se uzda u Gospoda.
26. Ne trudi se da stekneš bogatstvo. Ne oslanjaj se na svoju mudrost. Zar ćeš upraviti oči svoje prema bogatstvu, iako ono u trenu nestaje? Jer načini sebi krila kao u orla i odleti u nebesa.
27. Ko mudro koristi snagu svoju, jak je čovek, i ko znanje ima, učvršćuje silu svoju. Jer uz mudro vođstvo vodi se rat, i spas je u mnoštvu savetnika.
28. Razuman sin drži se zakona, a ko se druži sa izjelicama, sramoti oca svoga.
29. Neka te dobrota i istina ne ostavljaju. Priveži ih sebi oko vrata. Napiši ih na ploču srca svoga, pa ćeš i pred Bogom i pred ljudima steći naklonost i biti priznat kao mudar.
30. Bogat čovek za sebe misli da je mudar, ali prozreće ga siromah koji je razuman.31. Čovek koji voli mudrost raduje oca svog, a ko se druži s bludnicama, uništava sve što je vredno.
32. Kad dođe oholost, dođe i sramota, a mudrost je kod skromnih.
33. Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da i ti ne budeš kao on, Ukori bezumnika prema ludosti njegovoj, da ne misli za sebe da je mudar.
34. Bezumnik odmah otkriva svoj gnev, a pametan pokriva sramotu.
35. Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje.
36. Usne mudrih seju znanje, a srce bezumnih ne čini tako.
37. Mudrost je pametnog čoveka u tome što razume put svoj, a ludost je bezumnih prevara.
38. Mudro srce traži znanje, a usta bezumnih ljudi teže za ludošću.
39. Duboke su vode razmišljanja u srcu čovečijem, ali razuman čovek zna da ih crpi.
40. U srcu razboritog počiva mudrost, a bezumni svoju mudrost svuda obznanjuju.
41. Pametan čovek krije svoje znanje, a srce bezumnih razglašava ludost svoju.
42. Ludost je radost nerazumnome, a mudar čovek hodi pravo.
43. Na razumnoga ukor deluje jače nego na bezumnoga sto udaraca.
44. Kad se podrugljivac kazni globom, neiskusan postaje mudar. Kad se mudrom čoveku pomogne da nešto razume, on stiče znanje.
45. Vino stvara prezir, a opojno piće izaziva nemir, i koga ono zavede, taj nije mudar.
46. Ne budi među onima koji se opijaju vinom, ni među onima koji proždrljivo jedu meso. Jer će pijanica i izjelica osiromašiti, a pospanost će čoveka obući u rite.
47. Mudar car rasteruje zle, i stavlja ih pod točak.
48. Ne govori ušima bezumnika, jer će on prezreti tvoje mudre reči.
49. Kad se podrugljivac kazni globom, neiskusan postaje mudar. Kad se mudrom čoveku pomogne da nešto razume, on stiče znanje.
50. Udari podrugljivca da se neiskusan opameti, i ukori razumnoga da stekne znanje.
51. Podrugljivac ne voli onoga ko ga ukorava. On ne ide k mudrima.
52. I ovo su reči za mudre: Nije dobro suditi pristrasno.Šta Solomon poručuje ljudima da bi izbegli gnev!
53. Bezuman čovek izliva sav svoj gnev, a ko je mudar ostaje miran do kraja.
54. Carev gnev je glasnik smrti, ali mudar čovek ga smiruje.
55. Ko je spor na gnev, veoma je razborit, a ko je nestrpljiv, pokazuje ludost.
56. Oholost samo izaziva svađu, a mudri su oni koji se međusobno savetuju.
57. Nerazuman prezire bližnjeg svog, a istinski razborit čovek ćuti.Kakve ćete sve benefite imati kada postanete mudri, Solomon ovde navodi neke primere…
“Gospod je mudrošću utemeljio zemlju. On je razboritošću učvrstio nebesa. Znanjem su se njegovim vodeni bezdani razdvojili, i oblaci nebeski sipe sitnom kišom. Sine moj, neka ti to ne odlazi od očiju. Sačuvaj mudrost i sposobnost prosuđivanja, i one će biti život duši tvojoj i ukras oko vrata tvog.”
58. Velika mudrost donosi naklonost drugih, a neravan je put onih koji neverno postupaju.
59. Pouka mudroga izvor je života, izbavlja iz zamki smrti.
60. Jezik mudrih čini dobro znanjem svojim, a iz usta bezumnika navire ludost.
61. Sine moj, jedi med, jer je dobar, i neka sladak med iz saća bude na nepcu tvom. Tako i mudrost upoznaj za dobro duše svoje. Ako je nađeš, imaćeš budućnost i nada tvoja neće propasti.
62. Mudar sin raduje oca, a bezuman čovek prezire majku svoju.
63. Radovaće se otac pravednika, i veseliće se roditelj mudroga. Veseliće se otac tvoj i majka tvoja, i radovaće se ona koja te je rodila.
64. Put života vodi u visine onoga ko postupa mudro, da izbegne grob koji je u dubini.
65. Ko je mudrog srca, naziva se razumnim, i ko je ljubaznih usana, dobija na uverljivosti.
66. Ko stiče mudrost, dušu svoju voli. Ko čuva razum, nalazi dobro.
67. Prava mudrost sebi je kuću sagradila, sedam je stubova isklesala. Poklala je stoku svoju, rastvorila je vino svoje, i sto je svoj postavila. Poslala je sluškinje svoje, pa zove s vrha gradskih visina: “Ostavi bezumne, pa ćeš živeti, i idi putem razboritosti.”
68. Ko se uzda u srce svoje, bezuman je, a ko postupa mudro, izbaviće se.
69. Čoveka hvale zbog mudrosti usta njegovih, a ko je izopačen u srcu, zaslužuje prezir.
70. Mudar će sluga vladati nad sinom koji čini sramotu, i s braćom će deliti nasledstvo.
71. Mudrima je kruna bogatstvo njihovo, a ludost bezumnih ostaje ludost.
72. Mudrošću se gradi dom i razumom se utvrđuje. I znanje puni sobe raznim vrednim stvarima, dragocenim i lepim.
73. Dragoceno blago i ulje u stanu su mudroga, a bezuman ih čovek proždire.
74. Zbog prestupa u zemlji knezovi se njeni često menjaju, a uz pomoć razumnog čoveka koji zna šta je ispravno knez će dugo ostati.
75. Vođa koji nema prave mudrosti čini mnoge prevare, a ko mrzi nepravedni dobitak, produžiće dane svoje.
Kako mudar čovek treba da se izražava, da drugi ljudi vide od njega i da nauče.
“Prigni uho svoje i čuj reči mudrih ljudi, upravi srce svoje znanju mom. Jer će ti biti milina kad ih sačuvaš u utrobi svojoj i kad budu spremne na usnama tvojim…”
76. Ne svađaj se ni sa kim bez razloga, ako ti nije učinio ništa loše.
77. Mržnja izaziva svađe, a ljubav pokriva sve prestupe.
78. Odbaci od sebe pokvaren govor, i prevarne usne udalji od sebe, Jer usta moja govore istinu, a zloba je odvratna usnama mojim.
79. Ako si mudar, za svoje si dobro mudar. Ako se rugaš, sam ćeš snositi posledice.
80. Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota.
81. Ima zlata i mnogo bisera, ali usne na kojima je znanje dragocen su ukras.
82. Čovek se raduje odgovoru usta svojih, i reč u pravo vreme kako je dobra.
83. Strpljivošću može da se utiče na zapovednika, i blag jezik kosti lomi.
84. Blag jezik drvo je života, a izopačenost njegova slama duh.
85. Ko zadržava reči svoje, zaista je mudar, i razuman čovek staloženog je duha, I ludog smatraju mudrim kad ćuti, i razumnim onoga ko ne otvara usne svoje.
86. Nerazuman prezire bližnjeg svog, a istinski razborit čovek ćuti
87. Kao zlatne jabuke u srebrnim posudama, takve su reči izgovorene u pravo vreme.
88. Ko voli čistoću srca, zbog lepog govora usana njegovih car mu je prijatelj.
89. Ko opominje podrugljivca, prima na sebe sramotu, i ko ukorava zloga, dobija uvrede. Ne ukoravaj podrugljivca, da te ne omrzne. Ukori mudroga, i zavoleće te. Pouči mudroga, i biće još mudriji. Pouči pravednika, i znaće još više.
90. Neka te hvali stranac, a ne usta tvoja, tuđinac, a ne usne tvoje.
91. Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.
92. Mnogo reči ne biva bez greha, a ko obuzdava usne svoje, postupa razborito.
93. Usta pravednika rađaju mudrost, a izopačeni jezik biće istrebljen.
94. Usne pravednika nailaze na odobravanje, a usta zlih puna su izopačenosti.
95. Ko čuva usta svoja, čuva dušu svoju. Konepromišljeno govori, propada.
96. Reči su zlih vrebanje na krv, a čestite izbavljaju usta njihova.
97. Otpadnik ustima svojim upropašćuje bližnjeg svog, a pravednici se izbavljaju znanjem.
98. Neko ko nepromišljeno govori kao da mačem probada, a jezik je mudrih lek.
99. Ko ide okolo i kleveće, otkriva tajne, a ko je veran, čuva ih.
100. Reči su klevetnika kao zalogaji koji se pohlepno gutaju, spuštaju se do dna utrobe.
101. Prestupom usana svojih zli se hvata u zamku, a pravednik se izbavlja iz nevolje.
102. Od ploda usta svojih čovek jede ono što je dobro, a duša onih koji postupaju neverno puna je nasilja.
103. Plodom usta svojih čovek siti stomak svoj, siti se plodom usana svojih.
104. Smrt i život u vlasti su jezika, i ko ga voli, ješće plod njegov.
105. Jezik mudrih čini dobro znanjem svojim, a iz usta bezumnika navire ludost.
106. Usne mudrih seju znanje, a srce bezumnih ne čini tako.
107. Usne pravednika hrane mnoge, a ludi umiru zbog bezumnosti svoje.
108. Usne drugome ljubi ko odgovara pošteno.
109. Čast je čoveku da se uzdrži od svađe, a ko je bezuman upušta se u nju.
110. Blag odgovor smiruje gnev, a oštra reč izaziva srdnju.
111. Gnevan čovek izaziva prepirku, a ko je spor na gnev, utišava svađu.
112. Ko je mudrog srca, naziva se razumnim, i ko je ljubaznih usana, dobija na uverljivosti.
113. LJubazne su reči saće meda, slatke su duši i lek su kostima.
114. Istinite usne biće utvrđene zauvek, a lažljiv jezik biće samo za tren.
115. Lažljive su usne odvratne Gospodu, a oni koji postu paju verno donose mu radost.
116. Lažljiv jezik mrzi onog kog satire, i laskava usta donose propast.
117. Ko prikriva mržnju, lažljivih je usana, i ko širi zao glas, bezuman je.
118. Srce pravednika razmišlja šta će odgovoriti, a iz usta zlih ljudi izvire zlo.
119. Siromah govori moleći, a bogataš odgovara oštro.
120. Ko zloga proglašava pravednim i ko pravednoga proglašava zlim, obojica su odvratni Gospodu.
121. Pravedne su usne radost velikom caru, i on voli onoga ko govori što je pravo.
122. Čovek koji laska bližnjem svom razapinje mrežu nogama njegovim.
123. Kao glazura od srebra na komadu razbijene zemljane posude, takve su srdačne usne uz zlo srce.
124. Od ploda usta svojih čovek se siti dobrom, i što čovek svojim rukama učini, to će mu se vratiti.
125. Na čoveku je da upravlja srcem svojim, a od Gospoda je ono što će jezik odgovoriti.
126. Ko govori reči istinite, govori ono što je pravedno, a lažan svedok govori prevaru.
127. Ko govori zlome: „Pravedan si”, narodi ga proklinju, plemena ga osuđuju. A onima koji ga ukoravaju to donosi zadovoljstvo,i na njih dolazi blagoslov što nosi dobro.
128. Prut oholosti u ustima je ludog čoveka, a mudre ljude čuvaju usne njihove.
129. Sa severa donosi pljusak, a jezik koji odaje tajnu donosi osudu.
130. Lažan svedok neće proći bez kazne, i ko govori laži, neće umaći i propašće.
131. Ne svedoči protiv bližnjeg svog bez osnova, jer bi tada ludo koristio usne svoje, Ne reci: „Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu učiniti. Vratiću svakome po delima njegovim.
132. Nemoj prebrzo da pokrećeš parnicu, da se ne bi pitao šta ćeš učiniti na kraju kad te tvoj bližnji posrami.
133. Raspravi šta imaš sa bližnjim svojim, i ne otkrivaj tuđe tajne, da te ne bi posramio onaj ko te sluša, jer se loš glas koji si proširio više ne može popraviti.
“Kao kad se duša odvoji od tela ono više nije živo, tako i
mudar čovek koji se odvoji od Boga više nije mudar.”
(Aleksandar Živković)
VIDI I OSTALE ČLANKE
FARISEJI U BIBLIJI I ISTORIJI
DA LI SU FARISEJI POŠTOVALI BOŽIJI ZAKON I ZAPOVESTI? “Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast”Priče Solomonove 16;18 Za fariseje najčešće važi da su to bili nadmeni, gordi
Analiza Isusovog rodoslova
RODOSLOV PO MATEJU Kako to da se u Mateju prvom poglavlju daje rodoslov Josifa kad on nije biološki otac Jošue? Ovo je jedno od najoštrijih pravnih i tekstualnih pitanja u
Šta znači širiti Jevanđelje?
ŠTA ZNAČI ŠIRITI JEVANĐELJE „Idite, dakle, i načinite učenicima sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“Matej 28:19 (NASB-New American Standard Bible) πορευθέντες οὖν μαθητεύσατε πάντα
VAX ILI ANTI-VAX
VAX ili ANTIVAX “Izgradili smo društvo zasnovano na nauci i tehnologiji u kojem niko više ne razume nauku i tehnologiju, i ta zapaljiva smeša neznanja i moći jednom će
PRAVI UZROK NASTANKA HOMOSEKSUALIZMA
PRAVI UZROK HOMOSEKSUALIZMA Razvojem nauke kao i rastućem trendu homoseksualizma u svetu, pitanje ovog fenomena se sve više tretira sa mnogih aspekata, ali i sve više izaziva kontraverze u
Značenje Hule Na DUHA SVETOGA
HULA NA DUHA SVETOGA Postoje više vrsta i kategorija podele grehova na osnovu biblijskog teksta i teološke perspektive. Papa Grigorije I je oko 600-te godine sastavio poznatu listu od 7