BAJKA O PRELAZU IZ VODE NA KOPNO
Evolucionisti pretpostavljaju da su morski beskičmenjaci, koji se pojavljuju kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina miliona godina. Međutim, upravo kao što kambrijumski beskičmenjaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prelazne karike koje bi pokazivale da se između ovih beskičmenjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Treba primetiti da između beskičmenjaka i riba postoji velika razlika u građi. Beskičmenjaci imaju tvrda tkiva sa spoljne strane, dok su ribe kičmenjaci koje imaju svoja tvrda tkiva smeštena unutar tela. Jedna takva evolucija zahtevala bi milione koraka da bi bila završena i trebalo bi da postoje milijarde prelaznih formi koje bi predstavljale te korake.
Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tražeći ove hipotetične forme. Oni su pronašli milione fosila beskičmenjaka i milione ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije pronašao makar i jedan fosil koji je u sredini između njih. Jedan evolucionista, paleoantropolog Džerald Tod (Gerald T. Todd), priznaje ovu činjenicu u članku naslovljenom “Evolucija pluća i poreklo koštanih riba”:
“Sve tri podgrupe koštanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u isto vreme. Oni se po svojoj građi već široko razilaze i teško su oklopljeni. Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju teški oklop? I zašto nema tragova ranijih, prelaznih formi?”
Evolucionistički scenario ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale od beskičmenjaka, onda transformisale u vodozemce.
Ali, za ovaj scenario takođe nedostaju dokazi. Ne postoji nijedan jedini fosil koji potvrđuje da su ikada postojali neki organizmi poluribe-poluvodozemci. Ova činjenica je, iako nerado, potvrđena od strane dobro poznatog evolucionističkog autoriteta Roberta Kerola (Robert L. Carroll), koji je autor dela Paleontologija kičmenjaka i evolucija (Vertebrate Paleontology and Evolution): “Mi nemamo prelaznih fosila između riba ripidistija (njegov omiljeni “predak” četvoronožnih kičmenjaka) i ranih vodozemaca.” Dvojica evolucionista, paleontolozi Kolbert (Colbert) i Morales su u vezi sa tri osnovne grupe vodozemaca – žaba, guštera i sesilija, dali ovakav komentar:
“Nema dokaza za bilo kakve paleozojske vodozemce koji su imali kombinovane karakteristike koje bi bile očekivane za jednog zajedničkog pretka. Najstarije poznate žabe, gušteri i sesilije veoma su slične svojim živim prethodnicima.”
Sve do pre pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo biće zaista i postojalo. Ova riba, zvana celakanta (iz grupe šakoperki), čija je starost procenjena na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prelazna
forma sa jednim primitivnim plućima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkulatornim sistemom spremnim da funkcioniše na zemlji, i čak sa jednim primitivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihvaćene su kao nepobitna istina među naučnim krugovima sve do kraja 30-ih godina. Celakanta je bila predstavljena kao jedna prava prelazna forma koja dokazuje evolucionistički prelaz iz vode na kopno.
Međutim, 22. decembra 1938. došlo je do jednog veoma interesantnog otkrića u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan živi član iz familije celakanti, prethodno predstavljenog kao prelazna forma koja je izumrla pre sedamdeset
miliona godina! Otkriće jednog “živog” prototipa celakante je, bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, paleoantropolog Smit (J. L. B. Smith) je rekao da on ne bi mogao biti više iznenađen čak i kad bi naišao
na živog dinosaura. U godinama koje su usledile, u više navrata, u različitim delovima sveta ulovljeno je preko 200 riba celakanta
ZAšTO JE PRELAZ IZ VODE NA KOPNO NEMOGUĆ?
Evolucionisti tvrde da je jednog dana jedna vrsta koja je živela u vodinekako stupila na kopno i bila transformisana u vrstu koja živi nakopnu. Postoji jedan broj očiglednih činjenica koje čine takav prelaz nemogućim:
1. Nošenje vlastite težine: Bića koja žive u vodi nemaju problema u nošenju svoje vlastite težine.
Međutim, većina bića koja žive na kopnu troše 40% svoje energije samo na nošenje svojih tela. Organizmi koji bi prelazili iz vode na kopno trebali bi da razviju novi mišićni i koštani sistem da bi tako istovremeno odgovorili novoj potrebi za energijom, što je nemoguće da se dogodi slučajnim mutacijama.
2. Zadržavanje toplote: Na kopnu temperatura može brzo da se promeni i varira u širokom opsegu. Organizmi koji žive na kopnu imaju telesne mehanizme koji im omogućavaju da mogu da izdrže tako velike temperaturne
promene. Međutim, u vodi se temperatura menja polako i takve promene ne dešavaju se unutar nekog velikog opsega. Živi organizmi koji imaju telesni sistem regulisan prema konstantnoj temperaturi vode trebali bi da steknu zaštitni sistem da bi osigurali minimum štete od temperaturnih promena na kopnu. Besmisleno je tvrditi da su ribe stekle jedan takav sistem slučajnim mutacijama odmah nakon što su stupile na kopno.
3. Korišćenje vode: Ono što je neophodno za metabolizam jeste da voda, a čak i vlaga, trebaju biti korišćeni štedljivo zbog oskudnih izvora vode na kopnu. Na primer, koža treba da bude dizajnirana tako da dozvoli gubitak
vode samo do određene mere, dok bi u isto vreme sprečavala prekomerno isparavanje. Zbog toga, organizmi koji žive na kopnu imaju osećaj žeđi, dok ga organizmi koji žive u vodi nemaju. Pored toga, koža životinja koje
žive u vodi nije pogodna za jednu nevodenu sredinu.
4. Bubrezi: Organizmi koji žive u vodi mogu lako izbaciti otpadne materije, posebno amonijak, iz svojih tela, budući da se tu u njihovoj sredini nalazi mnogo vode. Na kopnu, voda mora biti koršćena ekonomično. Eto zašto
ovi organizmi imaju bubrege. Zahvaljujući bubrezima, amonijak se skladišti tako što se pretvara u ureu, i na taj način se koristi minimalna količina vode za njegovo izlučivanje. Dodatno, potrebni su novi sistemi da osiguraju funkcionisanje bubrega. Ukratko, s ciljem da pređu iz vode na kopno organizmi bez ijednog bubrega trebali su iznenada i odjednom da razviju celi bubrežni sistem.
5. Respiratorni sistem: Ribe “dišu” uzimajući kiseonik rastvoren u vodi koji onda propušzaju kroz škrge. Oni ne mogu da žive više od nekoliko minuta izvan vode. Da bi opstali i živeli na kopnu, oni moraju iznenada, u jednom trenutku, da steknu jedan savršen plućni sistem.
Nema zaista nimalo sumnje da je nemoguće da su se sve ove dramatične fiziološke promene mogle desiti slučajno, u istom organizmu i u isto vreme.
Živi celakanti otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu otići u doterivanju svojih zamišljenih scenarija. Nasuprot njihovim tvrdnjama, ribe celakante nisu imale primitivna pluća, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti predstavili kao primitivna pluća ispostavilo se da nije bio ništa drugo do jedna lipidna kesa. Štaviše, riba celakanta, koja je predstavljena kao “kandidat za gmizavca koji je polako postajao pripremljen da pređe iz vode na kopno”, bio je u stvari riba koja živi u dubinama okeana i koja se nikada ne približava površini bliže od 180 metara.
Odlomak iz knjige Obmana Evolucije
VIDI I OSTALE ČLANKE
Ko Je Dobar Čovjek?
ŠTA JE DOBRO? Čini se da je reč „dobro“ mnogo više od imenice ili prideva u jezicima, više kao uzrečica koju nesvesno upotrebljavamo tokom govora, ili unutrašnja potreba da
Da Li Je VINO Dozvoljeno Od Strane BOGA?
DA LI JE VINO DOZVOLJENO OD STRANE BOGA? Danas je uvreženo mišljenje da je alkohol generalno štetan po ljudsko zdravlje i za to nam neće trebati mnoga uveravanja od
Posteri Zdravlja
POSTERI ZDRAVLJA U ovom članku vam predstavljamo Postere Zdravlja. Oni nam pokazuju uticaj lakih i teških droga na naše telo. Postere možete preuzeti ovde VIDI I OSTALE ČLANKE
Isac Njutn – Najveći naučnik ikada!
ISAK NJUTN – NAJVEĆI NAUČNIK IKADA Isak Njutn, bio je najveći naučnik koji je ikada živeo. Opšte je prihvaćeno, ustvari, da je on verovatno najveći naučnik koji će ikad i
Bajka o prelazu iz vode na kopno
BAJKA O PRELAZU IZ VODE NA KOPNO Evolucionisti pretpostavljaju da su morski beskičmenjaci, koji se pojavljuju kambrijumskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom desetina miliona godina. Međutim, upravo kao što
VAX ILI ANTI-VAX
VAX ili ANTIVAX “Izgradili smo društvo zasnovano na nauci i tehnologiji u kojem niko više ne razume nauku i tehnologiju, i ta zapaljiva smeša neznanja i moći jednom će